U Novom Sadu više poskupeli stari nego novi stanovi
Kvadrat stana u Novom Sadu bio je na kraju 2021. godine skuplji u staroj gradnji za 165 evra a u novogradnji za 120 evra u odnosu na isti period 2020. godine, pokazao je izveštaj Republičkog geodetskog zavoda o prometu nekretnima u četvrtom kvartalu 2021 godine.
Geodete su objavile da je prosečna cena kvadrata stana u starogradnji u drugom gradu po broju stanovnika u našoj zemlji i sedištu pokrajinske administracije bila 1.395 evra, a da su malo skuplji - 15 evra po kvadratnom metru, bili novi stanovi 1.410 evra u četvrtom kvartalu 2021. godine.
Stari stanovi u istom periodu 2020. godine koštali su, u proseku, 1.230 evra, što je za 165 evra više po kvadratu ako je uporede sa cenom kvadrata na kraju prošle godine. Kvadrat novog stana krajem 2020. godine bio je, u proseku, 1.290 evra, a to je povećanje za 120 evra po kvadratu ukoliko se uporede podaci iz 2021. godine, pokazao je izveštaj geodeta.
Raspon cena kvadrata kretao se u četvrtom kvartalu prošle godine od najnižeg koštanja - 230 evra do najskupljeg - 2.250 evra u starogradnji, dok je u novogradnji stan mogao da se kupi od 420 evra do 2.650 evra po kadratnom metru.
U 2020. cena kvadrata kretala se od 320 evra do 2.070 evra u starogradnji, a u novogradnji od 548 evra do 2.267 evra.
Iz izveštaja se vidi i da su se u poslednjem kvartalu 2021. godine više kupovali stari stanovi nego novi jer su cene kvadrata izračunate na osnovu 928 ugovora o prometu u starogradnji, naspram 794 podatka o kupoprodaji novih stanova. I u 2020. godini su se više kupovali stari stanovi, pošto su geodete do podataka o cenama došle na osnovu 740 ugovora o kupoprodaji, a za podatke o prometu novih stanova imali su 704 ugovora.
Inače, u izveštaju Republičkog geodskog zavoda navode se i podaci da je u ukupnom prometu nepokretnosti u našoj zemlji u četvrtom kvartalu 2021. godine najveće učešće imao promet stanova, 29 odsto, isto koliko je bilo i u četvrtom kvartalu 2020. godine.
Po većim gradovima u Srbiji u četvrtom kvartalu 2021. godine, stanovi su se najviše kupovali novcem iz kredita: u Kragujevcu 35 odsto, a u gradovima Novom Sadu, Beogradu i Nišu 34 odsto.
Najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti u Republici Srbiji imao je upravo promet stanova sa 51 odsto učešća, odnosno promet od 902,1 milion evra.
Z. Delić