SVETOSAVSKA BESEDA U MATICI SRPSKOJ Svetlost u tami seoba

Onaj ko tu jednostavnu činjenicu ne razume neće razumeti ni prirodu srpske istorije, ni prirodu mnogih rešenja koje se čisto racionalističkim umovima nameću kao nešto možda iracionalno, što se čistim racijom ne da objasniti, ali ta srpska rešenja svedoče koliko je duh Bogočoveka, hrišćanski duh prisutan u srpskoj kulturi i koliko su one odsutne istorijske odluke donošene na temelju takvog osećanja sveta.

Svetosavsku besedu na temu “Sveti Sava, svetlost u tami seoba” održao je akademik Svetislav Božić.

– Srpski narod je velikom milošću tvorca obasjan svetlošću Svetog Save čije je telo i duh bio najplemenitiji sasud volje gospodnje i stoga je Savin hod po šaru zemaljskom ispisao na nebesima našu budućnost i dao smisao našim stradanjima i našim podvizima- rekao je Božić.- Savina mladost i njegovo kretanje po morima i zemljama bliskim, njegovo monaško podvizavanje i zagrljaj sa Svetom gorom atoskom, njegov podvig u Žiči i Studenici, njegova snaga da se kroz braću po krvi ne zavoli zemaljsku vlast i moć, već da se u molitvama izmakne od smrti i spase sve što je mišlju svoje nesamerive ljubavi dodirnuo, otvorilo je Srbima puteve spasanja.

Predstavljajući Svetog Savu kao velikog putnika, bogotražitelja, državnika, zakonodavca, pisca Božić je naglasio da je on bio neumorni saradnik gospodnji, odani i uvek voljni iskušenik na putevima vrline i pravde. Ne prezajući od mnogih zemaljskih mera, vešt diplomata, mnogo silniji nego što se to neupućenima čini, koristio je sva sredstva Bogom pomilovana da vodi svoj narod i bližnje ka vrlini i spasenju.

Po Božićevim rečima, mapa Srbije koju je životom i podvigom ispisao Sveti Sava pokrivena je našim crkvama i manastirima, okružena metosima i vodama, utvrđena verom pravoslavljem i branjenim srpskim svetiteljima koji su se ugledali kako na Savu tako i na sve kapadohijske, antiohijske svetitelje i ranohrišćanske podvižnike, velikomučenike, svete ratnike i pobedonosce koji su učinili silnom nebesku vojsku pobednika. Nismo sami, niti napušteni, a još manje zaboravljeni, a dato nam je da se kroz naše velike škole, veliko iskustvo i pismenost do koje smo došli i koje stalno usavršavamo, uzdižemo i krepimo duhom budnim i čuvamo svaki trepet misli Svetog Save. To je i naš zavet, naše poslanje, naša osnovna zemlja sa koje ne možemo, ne smemo otići, na tom poslušanju ima seoba, smrti nema U muzičkom delu programa učestvovao je hor Saborne crkve Sveti Georgije pod upravom prof. dr Bogdana Đakovića.

Pijanistkinja, prof. dr Jelena Đajić izvela je kompoziciju ovogodišnjeg besednika Svetislava Božića “Vizantijski moizaik” u devet slika za klavir. Svaka muzička slika “Vizantijskog mozaika” inspirisana je jednim od devet pravoslavnih manastira. Isidora Popović je pročitala prvi kondak i prvi ikos iz akatista Svetom Savi.   

N.  P.