U Kalni osnivaju prvu poljoprivrednu turističku zadrugu Srbije
Selo Kalna u podnožju Stare planine, nedaleko od Knjaževca, sve nade polaže u turizam, za razliku od Titovog doba, kad je ovde otvoren rudnik uranijuma.
Jedna od uzdanica je Etno selo Stara planina porodice Krstić, Gorana, supruge Danijele i sina Nikole. Na raspolaganju je stotinu ležaja, dva restorana, kafić, formira se muzej sa oko 2.000 eksponata, otvara vinarija, već proizvode suhomesnate proizvode, ajvar, sokove bez aditiva, pekmez… Ovaj predeo od 116.000 hektara je u postupku dobijanja statusa nacionalnog parka.
- Korona nam je pomogla i 2020. četiri meseca smo bili skroz popunjeni, a lane je bila slabija poseta 30 odsto jer su mnogi za godišnje odmore otišli na more. Sledeće sezone očekujemo vrhunac jer zaokružujemo sve kapacitete i verujemo u popunjenost preko cele godine. Očekujemo da tome u Kalni doprinese osnivanje prve poljoprivredne turističke zadruge u Srbiji - najavljuje Krstić.
Osim tri gazdinstva njegove porodice, namera je da se uključi i desetak komšijskih, koji će etno selo snabdevati sirevima, mesom, voćem, povrćem i drugim proizvodima.
- Hoćemo zajedno da podignemo kvalitet turističke ponude, da bi imali što više gostiju - kategoričan je Krstić.
Od Kalne prva žičara na Staroj planini je udaljena 17 kilometara, gde se kupuje ski pas, a do glavnog skijališta i hotela kraj koga je 2011. instalirana prva gondola u Srbiji je 24 kilometra, no, usko grlo je mali parking.
- Skijaši rado dolaze u Kalnu, neki i više puta zimi. Kod nas je turizam manje razvijen nego na Zlatiboru i Kopaoniku, na vrhu Stare planine, u jeku sezone kapaciteti su skroz popunjeni, ali u podnožju, u Kalni, mesta ima. Verujem da će se već naredne sezone tražiti krevet više - optimista je Krstić.
U Kalni ima još nekoliko privatnih smeštaja, poput ovog u Etno selu pa privatni pansioni raspolažu sa oko 500 ležaja. Pride hotelski smeštaj.
Kalna je nekad bilo opštinsko mesto, u školi je predavano i u po četiri odeljenja jednog razreda i sve je vrvelo od dece i ljudi, kad je radila fabrika IMT-a, a od 1963. do 1966. i rudnik uranijuma Gabrovnica!
Kalna i okolna sela decenijama su propadala, pa je sad najviše ostarelih žitelja jer su mladi otišli u varoši i inostranstvo. Krstić veli da su on i članovi porodice došli da razviju turizam, iako nije rodom iz ovog mesta, a kompleks od 70 ari obogatio je raznim sadržajima.
- U Kalni mahom žive penzioneri, a oni koji mogu da rade bave se turizmom. Selo je na tromeđi, pa je od sedišta opštine Knjaževac udaljeno 30 kilometara, Pirota 38, a do Svrljiga je 35. Do Niša je 60 kilometara, a do Sofije 120. Da nije korone, bilo bi mnogo više Bugara jer oni čine 50 do 60 odsto gostiju. Sviđa im se naša hrana, rakija i muzika, a i lako se sporazumevamo. Uz to, naše su cene pristupačne. Noćenje košta 1.200 dinara, noćenje sa doručkom 1.500, polupansion 2.000 i pun pasnion 2.500. Cene su iste preko cele godine, bez obzira na letnju i zimsku sezonu, nisu menjane već tri godine, niti planiramo - kaže Krstić.
U Etno selu se kuvaju domaća jela po starinskim receptima. Tokom letnje sezone gosti mogu da prisustvuju spremanju hrane i sami se usluže. Recimo, kad je pečenica gotova, gost poruči deo koji želi. Sve apsolutno opušteno.
Krstić, inače, u Nišu ima firme koje se bave drugim poslovima i preuzeo ih je sin Nikola, u turizam je porodica ušla pre neku godine, uvidevši da i tu ima zarade, pa su se tome posvetili Goran i supruga.
- Dosta toga smo naučili i trudimo se da sve što punudimo gostima bude kvalitetno. Za razvoj ovdašnjeg turizma bitan je put od Niša do Stare planine, pa se od silaska sa auto-puta stiže za sat, a brzo se može doći iz više pravaca. Stara planina ima nekoliko žičara na skijalištima na vrhu, ali je potencijal čak pet-šest puta veći od Kopaonika, koji ne može više da se širi - uveren je Krstić.
U vreme aktuelne vlasti do Stare planine je izgrađen put, a od prethodne su ostala značajna ulaganja u hotel i gondola.
- Prirodne lepote Stare planine su izuzetne. Pobrojana su 62 vodopada, mada, možda ih ima i više. Na relativno malom području skoncentrisane su i brojne istorijske znamenitosti, pa ima gostiju koji leti spavaju kod nas i posle doručka ceo dan obilaze planinu, po povratku ih čeka osveženje u bazenu, odmore se, sutra opet pohode planinu, a da se sve obiđu treba im desetak dana. Recimo, i muzejsku postavku kožarstva, jer su se u nekadašnjoj fabrici kod nas pravile ženske torbice za “Armani”, a tu su i drugi artikli rađeni za čuveni modni brend. U znak zahvalnosti, “Armani” je u Kalnu poslao pitona od šest metara overenog pečatom - napominje Krstić.
U Kalni je kratko vreme radio rudnik uranijuma, izgrađen je zato i hotel “Uran”, ali je ta epizoda u istoriji mesta prekinuta sa krahom nuklearnog programa SFRJ. A rudnik je, prema nezvaničnim istraživanjima, rađenim na više lokacija, imao dovoljne zaliha urana da se napravi atomska bomba. Kalna je posle Drugog svetskog rata među prvima dobila struju jer se znalo da će se tu nešto važno kopati, ali sve se radilo u nekoj vrsti konspiracije. Uprkos velikim ambicijama, rudnik je zatvoren preko noći. U političkim krugovima se pričalo da je odlaskom Aleksandra Rankovića napušten ceo projekat nuklearnih istraživanja, ali su mnogi bili uvereni kako su slovenački stručnjaci lažirali istraživanja o isplativosti ovog rudnika da dokažu kako je isplativije uran vaditi u Žirovskom vrhu u Sloveniji.
Pošto Krstićeve niške firme posluju sa kompanijom iz Kragujevca koja se bavi merenjem radijacije, doveo ih je u Kalnu i okolinu i utvrđeno je da nije povećan nivo radijacije, pa nema ni prepreka za razvoj turizma.
- Komšija koji je tad rudario ima skoro 90 godina i dobro se drži, iako je rudu uranijuma i ono što se od nje spravljalo držao u rukama - veli Krstić.
Milorad Mitrović