Energetsku tranziciju usporiće manjak bakra

Ovoliki deficit "crvenog metala" mogao bi da ima široke posledice po energetsku tranziciju jer trenutno ne postoji zamena za bakar u elektro industriji, upozorava se u izveštaju ove kompanije i dodaje da su potrebna značajna ulaganja u iskopavanje bakra da bi se izbegla nestašica.



Predviđa se da će potražnja za bakrom porasti za 16 posto do kraja ove decenije na 25,5 miliona tona godišnje, dok će ponuda, kako se prognozira, opasti za 12 odsto u odnosu na nivo iz 2021. godine, prenosi portal oilprice.com.



Procene koje su zasnovane na tekućim i predviđenim projektima pokazuju da će isporuke dostizati 19,1 milion tona godišnje, što je znatno ispod količine potrebne za zadovoljenje potražnje.



Ulaganje u eksploataciju bakra je rizično jer su trenutne operativne aktivnosti blizu maksimalnog kapaciteta zbog kvaliteta rude i iscrpljenosti rezervi, što vrši pritisak na povećanje troškova proizvodnje i emisije štetnih gasova. Ipak, trenutne visoke cene bakra mogle bi da podstakne investitore da prihvate veći nivo rizika.



„Nedovoljna ulaganja u rudarenje bakra utiču na manju ponudu, jer zbog tržišnih previranja izazvanih pandemijom investitori čuvaju svoj kapital. Pošto se energetska tranzicija ubrzava, i prihvatanje električnih vozila raste u mnogoljudnjim zemljama poput Kine i Indije, industrija rudnika bakra zahteva znatna ulaganja da bi održala korak sa potražnjom“, kaže Džejms Lej, globalni stručnjak za energetske metale i viši potpredsednik kompanije Ristad Enerdži.



Rast tržišta obnovljivih izvora energije i električnih vozila povećli su tražnju za bakrom, što je dovelo do skoka cena ovog metala za 70 odsto tokom pandemije. Prema raspoloživim podacima sa tržišta, bakar se trgovao danas po ceni od 9.730 dolara po toni.



Sve u svemu, bilo kakav deficit u pogledu ponude bakra skoro će sigurno podstaći veći nivo reciklaže kako bi se povećala dostupnost "crvenog metala", zaključuje Ristad Enerdži.