ARHIV GRADA: Zimi su se Novosađani tociljali i smučarili

Nekada se sedmicama moglo uživati u čarima zime – sankali su se i odrasli i deca (popularna je bila takozvana „rupa prekoputa Banovine“), klizalo se na Dunavcu, Šodrošu, zaleđenim barama i kanalu, a smučarilo (skijalo) na Fruškoj gori. Kako objašnjava direktor Istorijskog arhiva grada Petar Đurđev klizanje je u Novom Sadu bilo popularno još od kraja 19. veka i važilo je za omiljeni vid zimske rekreacije i razonode, ali je povremeno imalo i takmičarski karakter, pa su održavana nadmetanja u brzom klizanju i u izvođenju umetničkih figura.

- Inicijativu za osnivanje klizačkog društva dali su članovi „Streljačke družine 1790“  i veslačkog kluba „Danubijus“ u poslednjoj deceniji 19. veka – kaže Đurđev. - Pošto je aktivnost strelaca i veslača preko zime privremeno prekidana, njihovi predstavnici su u novembru 1893. godine odlučili da osnuju klizačku organizaciju „Tociljarsko društvo“. Prvo klizalište napravljeno je te zime u dvorištu Streljane, u ulici Antona Čehova gde se nalazi dvorac Eđšeg. Klizali su se pretežno odrasli članovi, a dame i gospoda odolazili su u večernjim časovima i klizali se uz muziku i zabavu. Mladima i deci ova privilegija bila je tada uskraćena, ali je „Tociljarsko društvo“ kasnije primalo i mališane i čak organizovalo školu klizanja, u početku besplatnu, a kasnije je bila uvedena simbolična članarina.

U Novom Sadu je klizanje među decom i omladinom postalo popularno kad su otvorena veštačka klizališta.

- Prvo otvoreno klizalište izgrađeno je u Sportskom centru “Sajmište”, koje je otvoreno 18. decembra 1972. godine hokejaškom utakmicom izmeću domaće „Vojvodine“ i skopskog „Vardara“ koji je pobedio rezultatom 5:8 – kaže Petar Đurđev. - Zatvoreno klizalište na Spesu primilo je prve klizače krajem 1982. godine, kada je odigrana hokejaška utakmica između „Vojvodine“ i vrhunskog kluba „Jesenice“ iz Slovenije (1:12). Zahvaljujući otvaranju Ledene dvorane Spensa oformljen je Klizački kluba „Vojvodina“.

Kako kaže Đurđev zanimljiv je dokument „Pravila Klizačkog društva za umetničko klizanje iz Novog Sada“ koji se čuva u državnom arhivu Mađarske u Budimpešti. U tim arhivskim dokumentima, ali i prema pisanju tadašnje štampe, zabeleženo je da su na klizalištu održavane i revije na ledu, uz učešće majstora umetničkog klizanja iz Budimpešte i drugih gradova.

U međuratnom periodu na teniskom igralištu kod Dunavskog parka zimi je pravljeno klizalište, gde su se deca i mladi, ali i mnogi stariji, sa velikim uživanjem klizali.

- Već s prvim hladnim danima, kada je temperatura vazduha bila u minusu, predveče je vodom polivan teniski teren kod Dunavskog parka. Novi, tanki sloj leda dodavan je nekoliko noći uzastopno, dok nije nastala ravna i glatka ploča dovojno debela da ne puca i da ne može biti probijena klizaljkama– objašnjava Đurđev. - Kako je klizalište bilo u blizini korzoa, bilo je to idealno mesto za udvaranje zimi. U januaru 1940. godine Druga muška gimnazija priredila je na tom klizalištu srednjoškolsko prvenstvo Novog Sada u brzom klizanju.

Prvenstvo Vojvodine u brzom klizanju priređeno je 30. januara 1949. godine, a član novosadskog kluba „Zvezda“ Mirko Krstonošić, poznati arhitekta, pobedio je u trci na 1.500 i 10.000 metara. U izveštaju u listu „Slobodna Vojvodina“ (kako se „Dnevnik“ zvao do 1953. godine) pominju se i imena drugih pobednika: Mondovića iz „Eđšega“ i Banića iz petrovaradinskog „Zrinjskog“, a takmičili su se i klizači novosadske „Slavije“.

Smučarstvo (skijanje) u Novom Sadu jedino je bilo moguće na Fruškoj gori. Prva takmičenja održana su 1935. godine na Iriškom vencu u organizaciji Beogradskog zimskog podsaveza i učestvovalo je više od 120 takmičara koji su se nadmetali u smučarskom trčanju i slalomu, što je bilo prvo takmičenje tog tipa u Srbiji. Pobednik u slalomu bio je Ivan Silinger, član novosadskog društva „Fruška gora“. Od Novosađana prvu titulu državnog prvaka u smučarenju osvojio je 1955. godine Nikola Štrbenk u klasičnoj kombinaciji trčanje i skokovi. Zabeležio je odlilčne rezultate, pa je u toj disciplini postao i državni reprezentativac. Branio je boje Jugoslavije na studentsklom prvenstvu sveta u Šamoniju (Francuska) 1960. godine.

S. Kovač