Zanatskim pivarama kriza stigla do grla
Pandemija koronavirusa je u svim segmentima privrede donela velike promene, a posledice ove situacije koja je zahvatila ceo svet su, gotovo bez razlike, negativne. Teško je reći koja je privredna grana najviše stradala, ali je sasvim sigurno da su u vrhu oblasti turizma i ugostiteljstva, kao i delatnosti koje prate ova dva segmenta.
Među one čije je poslovanje znatno pogođeno pandemijom koronavirusa su, bez ikakve sumnje, proizvođači zanatskog piva, kojih je u Srbiji pedesetak. Dosta je zanatskih pivara koje su odustale od proizvodnje, malo njih posluje punim kapacitetom, a one koje su se održale mahom rade na ivici rentabilnosti. Naime, zbog epidemiloških mera koje su, manje-više, na snazi praktično dve godine, ugostiteljski objekti su radili kraće ili uopšte nisu radili, potrošnja piva znatno je smanjena, a to je, naravno, uticalo i na proizvodnju. Proizvodnja je opala već na samom početku 2020. godine, slično je bilo i prošle godine, a jedini dobar period bio je tokom leta, ali je to trajalo svega nekoliko meseci.
Po rečima predsednika Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije Dejana Smiljanića, u Srbiji je sada aktivno nekoliko kraft pivara, i to na nivou koji je ispod isplativosti. On ukazuje da u godini iza nas, suštinski, nije bilo nekih bitnih promena u odnosu na 2020, odnosno oni pivari koji su radili sada samo malo bolje posluju, a oni koji nisu - ni sada nisu počeli da rade.
- Situacija sa zanatskim pivarama je vrlo napeta - kaže Smiljanić. - Nekoliko njih i dalje radi, ali je pitanje koliko se posao isplati jer su cene drastično niže nego ranije i to je nešto s čim se ne suočavaju samo zanatske pivare u našoj zemlji već i u okruženju. Mi smo tokom 2021. godine kuvali više nego u godini ranije pa će se kroz brojke verovatno videti neki rast u procentima, ali to je samo 10 odsto onoga što smo kuvali 2019. godine, što govori da nismo ni blizu isplativosti.
- Udruženje malih nezavisnih pivara Srbije ima 30 članova, a već je u prvoj polovini prošle godine nekoliko kraft pivara prestalo da radi - kaže Dejan Smiljanić. - S obzirom na sadašnju situaciju, izvesno je da ih se na taj korak odlučilo još nekoliko, a koliko, znaće se uskoro jer će do kraja meseca biti održana skupština udruženja.
Po rečima Branislava Ćirića iz novosadske zanataske pivare “Zbir”, generalno je proizvodnja kraft piva u Srbiji opala u odnosu na ranije, a najveći je problem neizvesnost vezana za to do kada će pandemija koronavirusa trajati. U ovoj pivari prošle godine proizvodnja je čak i povećana, a cene piva se, i pored znatnog poskupljenja sirovina neophodnih za proizvodnju kraft piva, koje se mahom uvoze, nije menjala.
- Prošle godine smo ostvarili rast u odnosu na 2020, ako se posmatraju brojke, ali smo svi u lancu ugostiteljstva suočeni s velikim problemima jer je neizvesno do kada će sadašnja situacija trajati - kaže Ćirić. - Lane smo, čak, i izvezli pivo na tržište osam zemalja Evropske unije, ali je neizvesnost i dalje ista jer su, praktično, sve zemlje EU opet u lokdaunu.
On ukazuje i da je proizvođače zanatskog piva u Srbiji, u trenutku kada su sticali mesto na tržištu i počeli da beleže dobre rezultate, panedmija koronavirsa vratila na početak.
- Najviše malih, zanatskih pivara počele su da rade u periodu od 2015. i 2017. godine i to vreme, kao i naredne dve godine, tržište se upoznavalo s kraft pivarama i njihovim proizvodima, pivo iz zanatske proizvodnje nalazilo je put do potrošača i taman kad su se stekli dobri uslovi da se krene dalje, započela je pandemija koronavirusa i zaustavila razvoj malih pivara - kaže Ćirić.
Dakle, problema ima, ali je sigurno da su male zanatske pivare donele novine na tržište piva Srbije i upoznali potrošače s različtim vrstama ovog pića. Mnogi kupci imaju svoje favorite pa bi se moglo reći da će, i pored teškoća s kojima se zanataske pivare suočavaju, tržište postojati i da će to dovesti do sve veće ponude različitih kraft piva. Sada je potrebno još malo se strpeti da bi se to i desilo - odnosno da se pandemija koronavirusa uspešno okonča i vrati uobičajeni način života.
D. Mlađenović