Jasmina Juras: Suđenje finala ravno zlatnoj medalji

Bila je i prva žena koja je sudila mnoga takmičanje u konkurencijama oba pola, a nedavno je bila i prva dama koja je sudila u Saudijskoj Arabiji u finalu Završnog mastersa 3 na 3, gde je pobedio naš Liman. Na početku razgovora za „Dnevnik“ označila je prioritete u novoj ulozi. 

- Želja mi je da u sportu doprinesem razvoju boljih uslova za decu, da se bave sportom i da se sklone sa ulice. Nastavićemo projekat Unapređenja razvoja sporta u Vojvodini, kako bi se što više dece, ali i rekreativaca bavilo sportom. Veoma je važna i mobilizacija devojčica i žena u sportu i rekreaciji.

Savez u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za sport i omladinu radi na mapiranju sportskih objekata. Šta je cilj tog projekta?

- Želimo da utvrdimo u kakvom su stanju objekti, gde je potrebno njihovo renoviranje, a gde izgradnja novih objekata. Sekretarijat projekat finansira, a mi    imamo dve ekipe koje rade na terenu i snimaju hale, terene,  bazene... Od letos smo  posetili 15 opština, dok nam u narednoj godini  sledi druga faza, kojom su obuhvaćeni preostali gradovi i opštine. Školske sale i tereni ostaju Savezu za školski sport. Sledi nam i jubilarna dodela, 55. nagrade „Jovan Mikić Spartak“. Planiramo da u elektronskom formatu dopunimo knjigu dobitnika izdatu povodom 50. godišnjice. 

Kako ste se opredelili za poziv košarkaškog sudije?

- Bolele su me nepravde dok sam igrala. Da sam se opredelila za trenersku karijeru, nepravde bi potrajale. Kolega Vladan Borovina mi je predložio da se prihvatim suđenja. Ispostavilo se da sam tada donela jednu od boljih odluka u životu. Cenim da sam se ostvarila i kao sportista i kao sudija. Inače, nama je suđenje finala isto što i sportistima osvajanje zlatne medalje.    

Jedino još niste sudili u NBA. Možete li stići i tamo? 

Teško je stići do NBA. Moraš da kreneš od koley lige, da prođeš njihove kampove...  Imala sam punudu da sudim u njihovoj koley ligi, ali nisam bila spremna da ostavim moju malu devojčicu na godinu dana. Istina,  bilo bi to lepo iskustvo, ali za sada je ostalo neostvareno – kazala je Jurasova.

Da li je lakše suditi ženama ili muškarcima?

- Muškarcima, jer je muška košarka mnogo čistija, kontakti su jasniji i u njima nije upečatljiva razlika. Kod žena ima dosta kontakata, velike su razlike u igri jedan na jedan, u fizičkoj snazi, u brzini. Doduše, žene igraju lepše, imaju više atraktivnijih poteza, ali su sporije i nema zakucavanja.

Kome je najteže suditi?

- Najteže je suditi početnicima, jer im treba dozvoliti da zavole ovaj sport, da nauče da igraju, da osete šta je utakmica, da nauče pravila, a da ih stalno ne seckaš u igri. Ujedno mini basket je i najlepše suditi, jer treba izabrati ono što je za decu važno, a da sve to liči na pravu utakmicu.

Prvi put ste na olimpijadi sudili žensko polufinale u Pekingu. U Tokiju ste sudili finale u basketu. Da li ste time dosanjali svoje snove? 

- U Pekingu sam bila na početku karijere, tako da je to polufinale za mene bilo finale pre finala. Uprkos zbiru utakmica koje sam sudila na međunarodnoj sceni, ostao je žal za finalom olimpijskih igara. U Tokiju sam dočekala taj dan, sudila sam finale basketa. Prethodno sam sudila meč za bronzu u ženskoj konkurenciji.  Kako se naš muški tim nije plasirao u finale, stekli su se uslovi da dosanjam davnašnji san i da sudim olimpijsko finale. 

Suđenje je „muški“ posao, ali sve je više žena arbitara. Zašto Vas nema u ABA ligi?

- Da suđenje se ubraja u „muški“ posao, ali je onda iz FIBA stigla inicijativa da se uključe i žene. Ja sam možda i naišla u tom periodu gde se dogodilo da sam išla lakšim putem. Sada imamo devojaka u tom poslu, od ove sezone i dve nove koleginice u KLS. U ABA ligi sam nažalost bila jedina i od kada sam prestala da sudim u ovom takmičenju nije se još pojavila nijedna devojka. U Evroligi ima dve devojke. Volela bih da je više devojaka sudija, ali samo ako to kvalitetom zaslužuju – rekla je Jasmina.

Da li je lakše suditi košarku ili basket?

- Potpuno su različiti i ne mogu da kažem šta mi je lakše da sudim, jer volim i košarku i basket. Tri na tri ima neku drugu draž, hemiju i atmosferu, svi su zajedno i sudije i igrači, za razliku od košarke gde smo potpuno odvojeni. Basket je pokušao da zadrži onu uličnu priču, koja se igra sa prijateljima, gde zapravo i nema sudija. To je još uvek mlad sport, ali iz godine u godinu sve je bolje, mnogo se više ulaže, sve više igrača se opredeljuje samo za basket i sve je više mlađih igrača.

Gordana Malenović