Davno beše planirana nuklearka u Bačkoj Palanci

Globalna energetska kriza i moguća neizvesnost koju ona neminovno nosi, rekordne cene stuje i gasa na svetskim berzama, poremećaji u lancima snabdevanja i opšta nesigurnost, ponovo je aktuelizovala razmišljanje o izgradnje atomske elektrane.

Takođe, ima mnogo istraživanja koja kažu i da je atomska energija ekološki najmanje štetna, ali je to ipak manje vrerodostojno jer radijacija je ipak radijacija, a skladištenje nuklearnog otpada, ma koliko ga ima, veliki problem i potencijalna opasnost. Međutim, ekonomski benefiti su jasni i merljivi. Od obezebeđanja dovoljno struje do sigurnosti u snabdevanje jer na sunce i vetar, ipak, ne može se računati uvek i sto posto.

Rast potrošnje energije sastavni je deo opšteg ekonomskog uspona i otuda, kako jasno uočavaju i zvaničnici i stručnjaci, neizbežna je potraga za novim dugoročnijim i ekološki odgovornijim rešenjima. Korišćnje A-energije u mirnodopske svrhe se, pored izuzetno visokih početnih troškova, pokazalo u krajnjem kao višestruko korisno.

Tu je i politička dimenzija. Istorija i praksa nas uče  da su države s nuklearkama manje izložene političkim pritiscima velikih sila.

Upotreba fosilnih goriva, uz masovno uništavanje šuma, nesumnjivo je jedan od razloga globalnog otopljenja, što dalje dovodi do niza opasnih posledica. Tokom vanrednog sastanka Saveta ministra energetike EU, 26. oktobra ove godine, takođe je naglašeno da će obnovljivi izvori i neklearna energija doprineti energetskoj nezavisnosti i zelenim i klimatskim ciljevima EU.

Prema raspoloživim podacima, trenutno su širom sveta aktivne 443 nuklearne elektrane, pri tom je poznato da su u toku pripreme za gradnju približno još stotinu objekata te vrste.

U neposrednom okruženju Srbije postoji niz nuklearnih elektrana, u zemljama poput Rumunije, Mađarske i Bugarske. Negdašnja Jugoslavija je u Sloveniji, nedaleko od granice Hrvatske, takođe imala elektranu „Krško” koja je aktivna i danas.U Jugoslaviji je 1989. doneta zabrana dalje gradnje objekata ove vrste, što je, pored drugih, imalo za posledicu zanemarivanje školovanja stručnjaka.

Odbor za energetiku SANU prosledio je, međutim, Vladi Srbije tumačenje aktuelne energetske situacije u kojem se, pored naglašavanja takozvanih održivih energetskih izvora, pominje i da korišćnje nukleane energije ne bi valjalo odbacivati apriori, te da postoje argumenti u prilog njenog korišćenja.

Nekadašnja Jugoslavija je još 1954. imala nuklearni program, a Josip Broz Tito je sa Vilijem Brantom na Brionima 1971. dogovorio izgradnju nuklearnih centrala u Jugoslaviji, a dve godine potom krenula je izgradnja elektrane „Krško” u Sloveniji.

U bišoj SFRJ 1986. godine bio je raspisan i javni konkurs za izgradnju nuklearnih elektrana. Međutim, najvećim delom zbog tragedije u Černobilu, te kampanje koja je usledila u medijima, Skupština SFRJ je 1989. donela Zakon o zabrani izgradnje nuklearki.

Granicama Srbije najbliža je nuklearna elektrana „Kozloduj” u Bugarskoj, a u toku su i radovi na elektrani „Belene”, kod ovih komšija.

Tu su i „Krško” u Sloveniji, „Černe vode” u Rumuniji i „Pakš„ u Mađarskoj. Tu je i, nešto dalje, elektrana „Jaslovske Bohunjice” u Slovačkoj.

Sve to, neminovno, nameće pitanje koliko smo mi ugrožebni sa i bez domaće nuklearke.

Zbog blizine nuklearki u Bugarskoj i Sloveniji, u slučaju akcidenta u njima, radioaktivno zračenje stiglo bi u Srbiju za 15 minuta.

Prema programu obelodanjenom 1986. godine, u planu su bile četiri nuklearke koje je trebalo izgraditi do kraja 20. veka, a do 2025. SFRJ je trebalo da dobije 23 A-centrale, od kojih četiri u Dalju, zatim Viru, kod Kostolca, a lokacije su bile i Mladenovo i Bačka Palanka.

Prema nekim informacijama, vodila se politička debata i oko toga ko će graditi i finasirati nuklearke.Prema nekim podacima, elektrane u Sloveniji i Hrvatskoj bile bi u zoni uticala Zapadnih sila, a one u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori Sovjetskog Saveza.

Međutim, sve je to Černobila pokvario, usledila je velika kampanja u medijima, koja je dovela do moratorijuma.

Da li će Srbija dobiti nukleraku na Dunavu ili Savi ostaje da vidimo, a ono što je važno svakako je i cena. Prema sadašnjim procenama, nuklearka bi Srbiju koštala oko pet milijardi evra.

Dejan Urošević