I pesnici pišu dobre eseje

O antologiji će govoriti dr Zdenka Valent Belić i prof. dr Sava Damjanov, dok će svoju poeziju kazivati pesnici Ivan Negrišorac, Selimir Radulović, Nenad Šaponja, Miroslav Aleksić, Blagoje Baković, Perica Milutin, Gordana Đilas, Vladimir Kopicl, Stevan Tontić, Radovan Vlahović i Pop Dušan Đurđev.

„Pesništvo koje je nastajalo u Novom Sadu nije samo književna činjenica, već i fenomen koji zavređuje posebnu pažnju. Ne misli se, naravno, na prolaznu pojavu, niti na puko zbrajanje naslova novosadskih autora, već na potrebu savremenih pisaca, sve izraženiju u poslednjoj deceniji DŽDŽ veka, a potom i na početku ovog, da se vraćaju, kako to piše Filip Tju, u grad i urbanu društvenu praksu i prostorne stvarnosti, kao na lokaciju, predmet, kulturni izvor”, ukazuje dr Zoran Đerić. „ 

Antologija je sačinjena hronološki, od DŽVIII do DŽDŽI veka. Otvaraju je pesme tri nepoznata srpska pesnika posvećene Novom Sadu, a potom sledi deset autora koji su rođeni u DŽVIII veku. Finale je, pak, u znaku  autora koji deluju u novom milenijuma, s tim da je priređivač uvrstio samo one koji su svoje prve pesničke knjige objavili do 2000. godine. Između ta dva pola su brojna svima znana pesnička imena, od Zaharija Orfelina i Đorđa Markovića Kodera, preko Jovana Subotića, Branka Radičevića, Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića, te Anice Savić Rebac, Miloša Crnjanskog, Aleksandra Tišme, Miroslava Antića, Duška Trifunovića i Raše Popova, do Vujice Rešina Tucića, Pere Zupca, Nikole Strajnića, Slobodana Tišme, Jovana Zivlaka, Đorđa Balaševića,...

„Princip po kojem je sastavljena antologija Pesnička prestonica očigledno je teritorijalni. Tu nije u pitanju poetička srodnost, literarna povezanost, već, jednostavno - primarni za sastavljača ostaju mesto rođenja, ili smrti, ili oboje, mesto življena i stvaranja. Stotine pesnika, koji su živeli i stvarali u različitim društvenim, političkim i ekonomskim uslovima, pod uticajem različitih poetika, doprinose heterogenosti i kompleksnosti jedne ovakve tvorevine”, navodi dr Đerić, uz opasku da će verovatno biti onih koji se neće složiti sa izborom pesnika i pesama, odnosno koji će u njoj pronaći izvesne nedoslednosti i nepotpunosti. „Jedni pesnici su dobili manje, a drugi više prostora. Ne znači to da je tako neko od njih dobio veću vrednost ili izgubio kvalitet koji poseduje. Jednostavno, stvar je to subjektivnog opredeljenja i sastavljačevog afiniteta”.

Inače, iz izdavačke radionice Društva novosadskih književnika izašao je i Almanah eseja DNK za 2021. godinu, koji su priredili dr Zdenka Valent Belić i Nataša Bundalo Mikić, objedinjujući zapise Đorđa Pisareva, Franje Petrinovića, Selimira Radulovića, Ivana Negrišorca, Vladimira Kopicla, Nenada Šaponje, Miroslava Aleksića, Save Damjanova, Nastasje Pisarev... Ova tematski, ali i stilski raznolika promišljanja, neka već objavljena u književnim i stručnim časopisima ili tematima, a druga sada prvi put publikovana, zapravo povezuje činjenica da se radi o više no zanimljivom štivu koje potvrđuje da su poznati novosadski pesnici, romanopisci, teoretičari... istovremeno i vrsni esejisti.

M. Stajić