Premijera rumenike u „Prometeju”

Ovog puta nije bilo reči o nekom izdavačkom poduhvatu, već o promociji vina za koje se slobodno može reći da je svojevrsni poduhvat doktora poljoprivrednih nauka, vinogradara, vinara i voćara Bojana Mandića jer je sortu vinove loze stvorenu na Institutu za vinogradarstvo - rumeniku izvukao iz zaborava i pružio joj šansu da pokaže svoje potencijale.

Rumenika je, kako je rečeno na degustaciji koju je sa vlasnikom „Prometeja” Zoranom Kolunyijom organizovao novosadski Vinski viteški red „Probus”, autorsko delo Dragoslava Milisavljevića, Sime Lazića i Vladimira Kovača. Nastala je ukrštanjem kadarke i istarskog terana. Priznata je osamdesetih godina i od tada čamila u ampelografskoj kolekciji na institutskom oglednom dobru u Sremskim Karlovcima, poput mnogih novostvorenih sorti koje nisu krenule putem komercijalne proizvodnje i stigle do ljubitelja vina kao što su to uradile sila, probus, neoplanta, morava...

Kako je rekao sam proizvođač Bojan Mandić, neizvesnost je od samog početka pratila taj njegov poduhvat, pošto je trebalo, najpre, pribaviti dovoljan broj čokota da bi se moglo od te sorte koja je nastala u braku istarskog princa i balkanske princeze, kadarke, prilično rasprostranjene na Fruškoj gori pre filoksere, napraviti vino i videti šta je nasledilo od oca i majke.

Po oceni vrsnog vinskog znalca Petra Samardžije, prvi utisak je da ima očev temperament, drčnost i telo, kao i lepu ljubičastu boju, a istoivremeno mekoću,nežnost i gracionznost, što je majčin gen. S obzirom na to da je u pitanju druga berba, a da tek posle šest-sedam godina loza uspostavlja fin balans između gornjeg i donjeg dela biljke, što se odražava na kvalitet vina, očekuje se da rumenika pokaže svoje pravo lice kada joj loza dostigne taj stadijum. U svakom slučaju, ljubitelji božanskog pića dobili su ovim Mandićevim potezom nov izazov za nepca, kao što je za tvorce sorte bio izazov da spoje dve sorte koje se do tada nikad nisu srele.

Z. Ml