Četvorogodišnja podrška Pokrajine naučnicima-istraživačima

Prema rečima resornog sekretara Zorana Miloševića, mnogo je razloga za ponos zbog domaćeg potencijala u svim naučnim oblastima.

– Nije slučajno što smo se vratili na Šangajsku listu, što smo unapredili naučnu delatnost, u proseku, po istraživaču, ali možemo mnogo više – napominje prof. dr Milošević. – Još uvek je 2016. referentna godina. Zato smo ohrabrili sve koji stvaraju kako bi svojoj zajednici podarili identifikacionu kartu, jer ako niste vidljivi u eminentnim časopisima, teško da možete govoriti kako ste deo šire zajednice. S radošću sam konstatovao da nad 42 projekta, od ukupno 74, upravljaju naše naučnice, a da je u timovima, od ukupno 531 članova, 301 koleginica koje su svojom naučnom produkcijom i sposobnošću uspele da bace pod noge svu moguću politiku o rodnim identitetima i ravnopravnosti i kažu: mi smo odavno uzele sve u svoje ruke. Divim se kolegama koje su prešle 65 godina, a predlažu svoje učešće u projektima bez ijednog istraživačkog meseca, toliko skromnim i uvek spremnim da pomognu mlađima. Možda ove stimulativne mere i nisu najvažnije. Da li je projekat dobio milion dinara ili 500.000 nije važno, važno je biti vredan, skroman i zahvalan, što su osobine svih vas.

Član stručne komisije iz tehničkih nauka prof. dr Stevan Stankovski govorio je o privilegiji UNS-a koja se ogleda u članu 105 Zakona o nauci i istraživanju.

– Član 105, između ostalog, kaže da i APV može da finansira naučnoistraživački rad – objasnio je Stankovski. – Ako pogledate prethodnu verziju ovog zakona, to nije bilo tako eksplicitno napisano. Zahvaljujem kolegi Miloševiću i čitavom sekretarijatu koji je uspeo da to ispravi. Bez podrške Pokrajine, verujem, ne bismo mogli da realizujemo mnoge stvari. Ona se ne ogleda samo u finansiranju kratkoročnih i dugoročnih projekata, već i u ulaganju u infrastrukturu kako bismo mogli da ostvarimo naučne rezultate. Srce bi nam bilo puno kada bi, posle četiri godine, vođe timova mogle pokazati pojedinca ili instituciju koja je osetila dobrobit od njihovih projekata, a još više kada bismo u kampusu čuli mnogo drugih svetskih jezika, od onih koji su došli da, zahvaljujući vašim rezultatima, nastave svoj istraživački rad na UNS-u.

Prof. dr Aleksandar Rašković sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu vodiće projekat pod nazivom „Primena nutraceutika kao inovativna strategija u lečenju i prevenciji metaboličkih poremećaja”, za šta je od Pokrajinske vlade odobreno milion dinara.

– Multidisciplinarni tim obuhvata osmoro istraživača, od toga dvoje kolega sa Tehnološkog i šest sa Medicinskog fakulteta. Radićemo pretklinička ispitivanja biljnih preparata koji deluju na poremećaj nivoa glukoze i lipida masti u krvi, i to na životinjama – kaže za „Dnevnik” prof. dr Rašković.

Budući da je sa kolegama prvi put aplicirala otkako se raspisuju ovakvi konkursi pokrajinskog Sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, docentkinja Dragana Ćorić sa novosadskog Pravnog fakulteta izuzetno je zadovoljna rezultatom.

– Našoj instituciji su odobrena sredstva za dva projekta, od kojih jedan vode kolege sa katedri za privredno i krivično pravo, dok sam ja rukovodilac drugog projekta u saradnji sa Katedrom za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu – objašnjava Dragana Ćorić. –Bavićemo se pravnim i istorijskim položajem Bunjevaca u Vojvodini. Shvatili smo da ta tematika nije dovoljno istraživana, a da tim sastavljen od pravnog istoričara, teoretičara, poznavaoca ustavnog prava i medievaliste može dati najveći doprinos. Kako većina vidi profesore isključivo kroz rad sa studentima, iako je to samo 20-30 odsto naših aktivnosti, nadam se da će posle objavljenih radova tokom ove četiri godine, a uz dodatnu podršku Nacionalnog saveta Bunjevaca, naš istraživački rad biti prepoznat.

S. Milačić