Od početka godine Carina zaplenila 10,5 kilograma zlata

To potvrđuje da krijumčari ne miriju ni u vreme koronavirusa, niti mare za moralne nazore, već ih interesuje isključivo profit.

U prošloj godini carinici su zaplenili više od 8,5 kilograma zlatnog nakita, tokom 2019. godine preko 11 kilograma, a u 2018. godini gotovo 14 kilograma zlata.

Najveća ovogodišnja zaplena dogdila se 6. decembra na prelazu Gradina, kada su carinici, u saradnji sa policijom, zaplenili 4,5 kilograma zlata u pločicama, koje je vozač kamiona sakrio ispod posteljine na krevetu u kamionskoj kabini.

Prekršaj je otkriven kada je za izlaznu kontrolu pristigao kamion turskih registarskih oznaka, natovaren robom koju je prevozio iz Nemačke ka Turskoj. Bez obzira što je vozač rekao da sem robe koju prevozi nema ništa da prijavi, vozilo je izdvojeno za detaljan pregled. Tokom kontrole kamionske kabine, ispod dva jorgana i jastuka spakovanih na donjem krevetu iza vozačkog sedišta, carinici su pronašli tri paketa obmotana selotejp trakom u kojima su bile zlatne pločice sa utisnutim oznakama „Au 999,9’’.

Merenje je pokazalo da se radi o 4,5 kilograma čistog zlata, čija će vrednost naknadno biti utvrđena.

Jedna od većih zaplena zabeležena je i početkom septembra kada su, u dva navrata, na prelazu Preševo i na Aerodromu “Konstantin Veliki”, carinici otkrili i sprečili pokušaje krijumčarenja zlatnog nakita ukupne težine preko kilograma.

Prvi slučaj dogodio se na ulazu prelaza Preševo, kada je na red za redovnu kontrolu pristigao BMNJ švajcarskih registarskih oznaka, kojim je upravljao državljanin Severne Makedonije, a koji je carinicima rekao da nema ništa da prijavi. Međutim, u kesama iza vozačevog sedišta pronađeno je pravo malo blago - 735 grama težak zlatni nakit, zapakovan u kutije. U toj impresivnoj količini nakita najbrojnije su bile narukvice, a najmasivniji predmet bila je bogato ukrašena ogrlica, teška 122 grama.

Procenjena vrednost otkrivenog nakita premašila je iznos od 20.000 evra, odnosno 2,5 miliona dinara.

Drugi slučaj se dogodio na Aerodromu “Konstantin Veliki” u Nišu, tokom redovne kontrole putnika na izlazu iz zemlje, kada je otkriveno gotovo 300 grama neprijavljenog zlatnog nakita. U prekršaju se našla dvojna državljanka Švedske i Srbije, koja je u ručnom prtljagu nameravala da prenese 16 prstenova, 11 pari minđuša, osam narukvica, dva lanca i osam privezaka. Vrednost skrivenih dragocenosti procenjena je u ovom slučaju na 6.330 evra, odnosno 744.150 dinara.

Carinici su zlato pronašli i u pampers pelenama i kesi sa hranom, a gotovo kilogram zlatnog nakita, čija je vrednost procenjena na preko tri miliona dinara, pronađen je “oko vrata” tridesetdvogodišnjeg Makedonca albanskog porekla. Kako navode u Upravi carina, on nije imao pomenuti nakit bukvalno na sebi, već je ručnu torbicu punu zlata okačio oko vrata, skrivajući je ispod zakopčane jakne.

Krijumčari zlato, bilo u polugama, nakitu ili kovanicama, kriju u svim delovima vozila, ali i u torbicama, cipelama, brushalterima, dečjim igračkama, gotovim jelima...

Carinici su zlato nalazili u svim oblicima: u prahu, listićima, polugama, preko lomljenog i pretopljenog, ali je najviše bilo nakita.

Jedanaest investicionih zlatnika zaplenjeno je u novembru na prelazu Horgoš kod Beograđanke (36), koja je u izjavi navela da je nezaposlena domaćica. Reč je o australijskim investicionim „kengur zlatnicima“, na čijoj se jednoj strani nalazi lik britanske kraljice Elizabete Druge, a na drugoj kengur – simbol Australije. Devet većih zlatnika teže jednu zlatnu uncu, dok je težina dva manja četvrt unce, ali će zbog njihove specifičnosti vrednost biti utvrđena tek nakon stručne ekspertize.

Dobro je poznato da su dragocenosti vrsta prenosivih sredstava plaćanja, te da se kao takvi, jednako kao i novac u gotovini, moraju prijaviti pri prelasku granice.

U Upravi carina podsećaju da neprijavljivanje većih količina nakita i drugih dragocenosti povlači sa sobom rizik da bude privremeno ili trajno oduzet. Istovremeno, rizikuje se i da automobil bude zadržan, ukoliko vrednost otkrivenih dragocenosti prelazi jednu trećinu vrednosti vozila u kome su krijumčarene.

Zlato se najčešće švercuje iz Turske ka zemljama Evropske unije zbog velike razlike u ceni. Taj biznis je tipičan primer velike ekonomske krize, ali i sve lošije socijalne situacije. Šverc zlata uvek je bio privlačan krijumčarima širom sveta, pa i onima koji s takvim namerama prolaze kroz našu zemlju. Po nekim izvorima, zlato se na crnom tržištu veoma dobro kotira čak i u „uređenim” zemljama poput Švajcarske, Belgije, Holandije, Luksemburga… Od početka globalne ekonomske krize, cena zlata na tržištu se povećala, a samim tim i broj krijumčara.

D. Nikolić