Poplave zbog promene klime "gutaće" 3,0 miliona radnih dana SAD
VAŠINGTON: Američka preduzeća će 2022. godine izgubiti više od 3,0 miliona dana poslovanja zbog poplava i suočiće se sa pogoršanjem ekonomskih posledica u narednim decenijama, jer klimatske promene podstiču sve ekstremnije vremenske prilike, upozorili su danas istraživači.
Očekivana šteta u narednoj godini, zasnovana na procenjenim trendovima, predstavlja godišnji gubitak od skoro 50 milijardi dolara za lokalne ekonomije u gradovima od Majamija do Pitsburga, prema istraživanju Frst Strit Foundacije, neprofitne organizacije koja se bavi mapiranjem klimatskih rizika.
U novoj studiji, istraživači su dali sveobuhvatan pogled na očekivani rizik od poplava za preduzeća i lokalne ekonomije u Sjedinjenim Državama, pretnju koja se često potcenjuje jer se fokus obično stavlja na poplavljene domove i materijalne gubitke domaćinstava, prenosi Tomson Rojters Fondacija.
„Ovo je sasvim druga dimenzija rizika od poplava. Reč je o komercijalnim aktivnostima, o ekonomskoj aktivnosti koja podupire čitavu zajednicu“, kaže Džeremi Porter, šef istraživanja i razvoja u Fondaciji Frst Strit.
Ukupno, lokalna preduzeća u SAD mogla bi da izgube zbog poplava 3,1 milion radnih dana u 2022, a procenjuje se da će ta cifra dostići 4,0 miliona do 2052. godine kako pretnje od poplava budu rasle, navodi se u studiji.
Istraživači su otkrili da je otprilike 730.000 maloprodajnih, poslovnih i stambenih objekata sa više stambenih jedinica danas u opasnosti od projektovane štete od poplava u Sjedinjenim Državama.
Područja visokog rizika uključuju i metropole Majami i Njujork, priobalna mesta u kojima se mogu očekivati povećane pretnje, ali i gradove u unutrašnjosti poput Pitsburga, koji leži na ušću tri reke.
Prema Porteru, Nešvil u Tenesiju i Sinsinati i Kolumbus u Ohaju su drugi gradovi umerene veličine u unutrašnjosti koji su takođe izloženi znatnom riziku od poplava usled izlivanja obližnjih reka i ekstremnih padavina.
„Obično se razmišlja o gradovima na obalama mora i okena, ali je veoma važno da ne zanemarujemo reke i potoke“, rekao je Stiven Rotštajn iz Ceresa, neprofitne organizacije sa sedištem u SAD koja radi na preoblikovanju ekonomskih sistema radi rešavanja klimatskih i drugih rizika.
U studiji se kao primer navodi Bej Siti u Teksasu, oko 80 milja jugozapadno od Hjustona, gde se procenjuje da će se broj objekata koji će biti oštećeni u poplavama tokom 30 godina povećati za 5,8 procenata.
Ali, i taj mali procentualni porast broja oštećenih objekata dovešće do rasta procenjene ekonomske štete za više od 900 posto u navedenom periodu, prema rezultatima ovog istraživanja.