Profesor dr Dragan Lambić među najmlađima na Stanfordovoj listi

Rezultati analize koju je objavio Univerzitet Stanford obuhvataju dva odsto najcitiranijih naučnika u svetu i prikazani su kroz dve tabele. Jedna daje prikaz istraživača prema njihovim rezultatima tokom celokupne karijere, dok druga sadrži rezultate prema naučnoj produkciji u prošloj godini. Baza podataka obuhvata standardizovane podatke o citiranosti, h-indeksu, prilagođenom hm-indeksu prema koautorstvu, citiranosti prema različitim autorskim pozicijama i kompozitni indeks, za preko 100.000 najcitiranijih naučnika u svetu. Naučnici su klasifikovani u 22 naučne oblasti i 176 podoblasti.

- Moja istraživanja su multidisciplinarnog karaktera i spadaju u nekoliko oblasti, kao što su informatika, kriptografija, metodika nastave informatike, matematika i metodika nastave matematike. U prethodnom periodu sam se najviše bavio istraživanjima iz oblasti primene teorije haosa u kriptografiji i primene informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavi – kaže za „Dnevnik” Dragan Lambić.

On naglašava da Stanfordova lista dva odsto najuticajnijih naučnika na svetu, između ostalog, zavisi i od citiranosti radova, te da je u najvećem broju slučajeva potrebno određeno vreme kako bi kvalitetni radovi stekli dovoljnu popularnost i citate.

- Iz tog razloga sam bio iznenađen kada sam saznao da se nalazim na listi. Nisam očekivao da za ovako relativno kratak period bavljenja naukom mogu ispuniti tako visoke kriterijume – ističe Lambić.

Na najnovijoj listi nalazi se 13 naučnika sa Novosadskog univerziteta, ali nemaju svi fakulteti svoje predstavnike. Na listi, na primer, nema profesora Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu. S obzirom na to da je Lambić rođen u Zrenjaninu, gde i danas živi, pitali smo ga kako to da je angažovan u Somboru, a ne na Tehničkom fakultetu u svom rodnom gradu.

Preko 120 recenzija u naučnim časopisima

Prof. dr Dragan Lambić je rođen 1981. u Zrenjaninu. Diplomirao je na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Master studije završio je na Tehničkom fakultetu “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu. Doktorirao je na Matematičkom fakultetu u Beogradu.

Od 2010. radi na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Ima preko 120 recenzija u naučnim časopisima, kao i 26 objavljenih radova u časopisima sa SCI liste.

- Smatram da svaki fakultet treba da teži tome da ima najbolji mogući kadar. Na početku moje naučne karijere, tadašnja uprava Pedagoškog fakulteta u Somboru mi je pružila priliku, na čemu sam joj zahvalan, a nadam se da sam i opravdao to poverenje svojim radom. Kada je u pitanju Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu, imam lepu saradnju sa kolegama sa tog fakulteta, ali zvaničnih kontakata sa upravom nije bilo. Kao Zrenjanincu bi mi bilo drago da doprinesem svom gradu. Ukoliko mi uprava Tehničkog fakulteta “Mihajlo Pupin” ponudi neki oblik saradnje, sa zadovoljstvom ću razmotriti taj predlog – odgovara Dragan Lambić.

Na pitanje koliko je danas teško biti mladi naučnik u Srbiji i gde je naše visoko obrazovanje u odnosu na svet, on odgovara da više ne spada u kategoriju mladih naučnika, iako je među najmlađima iz Srbije koji se nalaze na Stanfordovoj listi.

- Poznato je da u Srbiji uslovi za naučnike nisu toliko dobri kao u nekim bogatijim zemljama. Naši naučnici, ipak, ostvaruju dobre uspehe u velikoj meri zbog sopstvenog zalaganja. Verujem da uslovi takođe zavise i od fakulteta ili institucije na kojoj naučnik radi. Zato je veoma važno da se institucije pravilno odrede prema podršci perspektivnim naučnicima. Kada je u pitanju prethodni period, smatram da naše visoko obrazovanje postiže solidne rezultate na svetskom nivou, imajući u vidu razliku u sredstvima koja postoji. Verujem da bi naše obrazovanje moglo da bude u kategoriji sa najačim univerzitetima na svetu kada bi razlika u dostupnim sredstvima bila manja – zaključuje Lambić.

Ž. Balaban