Šiđani privode kraju radove na Lazarici

Nakon pola veka proklamovanog ateizma bogomolja je postala tesna za sve vernike, koji su odlučili 2004. da zidaju novu. Osveštavajući kamen temeljac episkop sremski Vasilije nije krio zadovoljstvo što će to biti prva Lazarica u njegovoj eparhiji. Međutim, nije isto podići bezdušnu kocku od stakla i čelika, a sasvim drugo hram koji treba da traje vekovima, pogotovo što je sve zavisilo, pre svega, od priloga malih i velikih dobrotvora. Dakle o svom kruvu i ruvu, odnosno, po principu koliko para toliko zidanja. Prvih godina radove nadgledao je harizmatični arihmandrit Gavrilo, koji je kao iguman obližnje Privine Glave stvorio čitav manastirski grad, a potom nadzor preuzeo prota Đorđe Marić, koga je vladika 2011. imenovao za starešinu crkve Svetog velikomučenika kneza Lazara.

A on agilan kakav je odmah je okupio grupu htitora i preduzimljivih ljudi, ne samo ovdašnjih, već čak i iz Beograda, Novog Sada i Republike Srpske. U porti je za svega 12 dana podignuta montažna crkva, pre svega radi starih ljudi koje ne mogu peške do nikolajevskog hrama. Odmah je ozidana i mala sala, gde su se okupljali vernici pre i posle liturgije. Pet godina kasnije je izgrađena velika sala gde parohijana ostaju posle službe uz kafu, čaj ili ručak. U sklopu nje je prodavnica sveća i kuhinja spremna da pripremi 130 obroka. Crkva je u međuvremenu već kompletno omaleterisana i dobila podno grejanje.

Svojevremeno je na konkursu lokalne samouprave crkvena uprava tražila 550.000 dinara, a dobila tek 67.000. Tadašnji zamenik gradonačelnika Zoran Semenović se trudio da obezbedi iz drugih izvora dodatna sredstva kako bi pomogao se radovi ubrzali, ali je novac upućen za kapelu koja je na liniji proboja Sremskog fronta.

Direktor Uprave za saradnju sa crkvama Mileta Radojević je donirao crep za pokrivanje velike sale i pločice za podove, a mnogo priložnici, koliko je ko mogao, kupovali su cigle, crep, kamene blokove i drugi građevinski materijal. Da poslovi budu jeftiniji paroh Marić je predvodio više moba. Pokazao se i kao nadaren majstor raznih zanata, a ne samo prilježni duhovnik, čije se besede nakon bogosluženja danima prepričavaju. O velikim praznicima naročito je svečano ispod svodova kad zapeva ženski crkveni hor.

Društveni događaj prvog reda bio je doček velikog zvona teškog dve i po tone, koje je dovezeno iz livnice u Topoli. Satima su se otezali redovi Šiđana koji su želeli da ga celivaju, jer će, po starom verovanju, oni i njihovi bližnji biti jaki i zdravi kao zvono. Naroda je bilo toliko mnogo da se nije moglo ući ni u portu. Uporni nisu odustajali ni kad se već bližila noć. Moćni su ga kranovi, zajedno sa još dva manja, podigli na zvonik, a umesto starinjskim povlačenjem konopaca oglašavaju se - na dugme. Sve automatizovano.

Ipak, nije baš uvek išlo sve glatko. Naime, 2018. je stigao iz Rusije naručeni i plaćeni prohrom lim za obloganje krova hrama. Samo za boju proizvođači su dali garanciju na 60, sam lim čak 160 godina. Došli iz "matuške" i specijalizovani majstori, pa ubrzo primetili da će nedostajati još 170 tabli. (Ko zna ko se od dobronamernih, ali ne i toliko stručnih domaćina preračunao). Našao se u nevolji prota Marić kako da obavesti parohijane o nenamernom propustu. Pokrenuta je kampanja "Ugradi kvadrat vere svoje" i lako je prikupljena nedostajuća suma.

Odmah kraj crkve je na drvenim stubovima nadstrešnica letnjikovca, koja kad je lepo vreme zamenjuje veliku salu, 180 ljudi može da sednu u tri reda stolova, ali je namera da se prostor proširi za još dva reda. 

Za ikonu Bogorodice, koju su u sremsku Lazaricu doneli monasi sa Svete Gore, već se veruje kako ima čudnotvornu moć da čuva ljudi od svih zala ovozemljskih. Naročito od kad se pročulo da ju je neko fotografisao i na snimku primetio oko njene glave krug svetlosti, koga nema na samoj ikoni. Zato mnogi, sa svih strana, dolaze da joj se poklone. Na hramovnu slavu stižu hodočasnici čak i iz Beograda.

Dragoljub Savičin