Nemcima fali 400.000 radnika, a traže ih i u Srbiji

Iako bi se teško moglo reći koja u zanimanja najtraženija jer ih je mnogo, izvesno je da su visoko mesto drži nekoliko struka, a pre svega medicinske sestre, građevinski radnici, vozači, radnici u ugostiteljstvu, IT stručnjaci.

Problem je globalan i s njim se susreće i Srbija, ali i mnogo razvijenije zemlje nego što je naša. Već dugo je u Srbiji teško naći majstora/zanatliju, posebno one s iskustvom - od keramičara do vodonistalatera, nema dovoljno vozača autobusa i kamiona, nedostaju kuvari... Mnogo je razloga za to - od onih koji se tiču demografije do toga da su mnogi put inostranstva otišli zbog boljih uslova rada, viših zarada, usavršavanja u karijeri...

Ode jedan mali grad

Nemačka je država koju bira veliki broj građana Srbije koji odlazi na rad u inostranstvo. Svake godine put ove zemlje ode jedan mali grad, a najveći broj onih koji tamo odu u Srbiju se retko vrati ili to ne uradi bar pre nego što odu u penziju. Do radnog mesta u Nemačkoj nije lako doći, ali oni koji to uspeju - nakon dogovora s poslodavcem i  pribavljanja svih potrebnih dokumenata, gotovo bez izuzetka kažu da poslodavci poštuju dogovorene uslove, te da su zadovoljni i uslovima rada i zaradom, kao i životom u Nemačkoj.

Nedostatak radnika vidljiv je i u Nemačkoj. Tako je nedavno istraživanje tržišta rada u ovoj zemlji pokazalo da u ovoj zemlji nedostaju stotine hiljada radnika godišnje, odnosno da je potrebno da se godišnje useli 400.000 ljudi kako bi se održao konstantni broj zaposlenih osoba na tržištu rada. Naime, u toj državi, zbog demografskih promena, i pored  povećanja broja zaposlenih žena i sve kasnijeg odlaska u penziju, broj zaposlenih konstantno opada, pa se ocenjuje da će do 2035. godine broj zaposlenih sa sadašnjih 47.000.000 pasti na 44.000.000. 

Da je sitaucija u Nemačkoj već sada nepovoljna pokazuje i to što veliki broj privrednika ukazuje da ne mogu da pronađu dovoljno stručnih radnika, a više od polovine ispitanih je izjavilo da računaju s problemima u popunjavanju radnih mesta. Treba reći i da nisu sve struke jednako tražene, ali su  svakako najtraženija one koje podrazumevaju završenu srednju sručnu školu, te visokoobrazovani, posebno u sferi IT sektora, odnosno izvesno je da u  Nemačkoj nedostaje radna snaga svih struka i stepena obrazovanja u da će u svim oblastima privrede faliti stručna  radna snaga.

Deo tih radnih mesta, bez sumnje, popuniće radnici iz Srbije, a po rečima vlasnice novosadske Agencije za zapošljavanje “Agava” Jovanke  Dragičević ponuda poslova je dobra, baš kao i interes radnika da odu na rad u inostranstvo.

- Traže se svi profili radnika, do posla lakše dolaze oni koji imaju pasoše Evropske unije, dok oni koji ga nemaju na radnu vizu čekaju i duže od godinu dana - kaže  Jovanke Dragičević. - Najviše se traže vozači, autobusa i teretnih vozila, medicinske

sestre, gerontodomaćice, lekari specijalisti, profesionalni kuvari, građevinski radnici, sve struke radnika u ugostiteljstvu, radnici u fabrikama, spremačice...

Ona ukazuje da je za odlazak na rad u Nemačku neophodno zadovoljiti mnogo uslova, među kojima je i poznavanje nemačkog jezika, a to za određene struke znači minimalno nivo B2, dok je za neke poslove potreban i najviši nivo znanja nemačkog jezika.

- Oni koji dobiju posao moraju tokom rada da usavrše znanje nemačkog jezika, a važno je da se zna i da, recimo vozači, pre nego što dobiju posao moraju da polože niz testova vezanih za obavljanje posla. Znanje jezika važno je i za one koji žele da odu u Švajcarsku, u kojoj su najtraženije dadilje i bebi-siterke, za koje je potrebno i adekvatno obrazovanje za obavljanje tog posla - kaže Jovanka Dragičević.

D. Mlađenović