Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Tribina o stradanju Bukovčana u Drugom svetskom ratu

25.11.2021. 16:33 16:37
Piše:
Foto: Dnevnik (Filip Bakić)

U Spomen školi „22.avust“ u Bukovcu, posle punih 79 godina, održana je Tribina pod nazivom “Stradanje Bukovčana u Drugom svetskom ratu”.

To je pripremio profesor istorije u ovoj školi Nenad Minaković, uz pomoć učenika Nikole Stankova i Dušana Stančevića. Urađena je uz pomoć Arhiva Vojvodine i starih zapisnika.

- Do početka rata u ovom mestu živelo je 1.700 stanovnika, a na kraju bilo ih je svega 700 – istakao je Minaković. – Članovi Kulturbunda su bili najveći špijuni jer ih je u ovom selu bilo mnogo. Ti Nemci su još od 1938. činili sve da progone Srbe. Već 1941. počela su prva stradanja, a isticao se Joca Feldvar, koji je već 25. maja te godine batinao Jovana Jocića samo zato što je bio Srbin.

Nikola Stankov dodao je da su Srbi, 23. avusta, pobedili Nemce, a onda su upale ustaše i ubijale sve što se kretalo, u čemu se isticao i domaći Nemac - izvesni Erić.

Nadovezao se Minaković, istakavši da su 22. i 23. avgusta Bukovčani bežali u šumu, pa je počela hajka na njih i odvođeni su u logor u Sremskim Karlovcima, ali i u Sremsku Mitrovicu. Odatle su slati u logor u Jasenovac i ostala ustaška stratišta, dok ih je domaći Švaba Stipan Hirš psovao i pljuvao ih. Bukovac kao da im je bio trn u oku, pa su u njega, 1943. godine, upale tenkovima SS divizije, čiji su pripadnici odvodili meštane u logor na Banjici. Bilo je zabranjeno kretanje svima. I pored svega, u NOB-u je učestvovalo 157 Bukovčana, a ustašku ofanzivu 22. i 23. avgusta 1942. nije naredio poznati ustaša Viktor Tomić, nego Jakob Erliker iz Vukovara, koji je bio predsednik suda. Tog 22. avusta ubijen je 221 uhapšenik, a izvori kažu da je ukupno u ratu poginulo 286 Bukovčana.

Međutim, postoji i podatak da je bilo 399 žrtava.

- Cilj mog istraživanja bio je da ukažem na to da nikada ne treba zaboraviti prošlost. Mi moramo to da pamtimo i spominjemo stalno, ali i da krupnim koracima idemo u budućnost – naglasio je Minaković.

M. Pavlović

Piše:
Pošaljite komentar