Nacionalni stadion, srpska utakmica od pola milijarde evra

Taj novac, vidi se iz prostornog plana područja posebne namene, biće potrošen za izgradnju stadiona, pristupne infrastrukture i pratećih objekata. Uz to, dodatnih 80 miliona evra budžetirano je za tri lokalna stadiona i jedan sportski centar. Ukupno 497 miliona evra.

Najvažnija sporedna stvar na svetu u Srbiji je postala projekat od nacionalnog značaja. Nekoliko strateških državnih dokumenata predviđa izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona, pa će po svemu sudeći ljubitelji fudbala i fudbaleri reprezentacije u Surčin odlaziti čak i kad ne lete, jer je predviđeno da u blizini aerodroma bude izgrađen stadion - ako Vlada eventualno usvoji prostorni plan područja posebne namene (PPPPN). Ili, ni za stadion „nema eventualno" posle pobede u Lisabonu nakon koje se reprezentacija Srbije plasirala na Svetsko prvenstvo u Kataru.

Sagovornik Oko magazina Ivan Ćurković, počasni predsednik Fudbalskog kluba Partizan i nekada čuveni golman Partizana i Sent Etjena, raduje se ovoj odluci i zamišlja kako za nekoliko godina utakmicu reprezentacije gleda u Surčinu.

Međutim, Stojan Stamenković, ekonomista i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, koji sebe opisuje kao bivšeg ljubitelja fudbala, put Surčina neće.

„Ja više ne bih fudbal gledao nigde, ni na ovom igralištu kod kuće. Vidite da imam štap", kaže Stamenković za Oko magazin. Ali, taj štap, uz čiju pomoć Stamenković hoda, nije jedini razlog. Budući nacionalni stadion, koji predsednik Aleksandar Vučić opisuje kao „najlepši od Atine do Beča", Stojan Stamenković opisuje jednom rečuju - višak. Kako kaže, mi imamo dva velika stadiona: „Rajko Mitić" i „Partizan". „Zar nije bilo jeftinije da se ta dva stadiona renoviraju", pita Stamenković.

 „Nemoguće je rekonstruisati samo jedan stadion, a drugi da ostane ovakav kakav je bio", odgovara Ivan Ćurković. „Izgradnja novog stadiona je najbolji izbor, bez obzira na to koliko će koštati. Sve zemlje na svetu imaju nacionalne stadione."

Najskuplja sporedna stvar

A da li je najvažnija sporedna stvar na svetu postala najskuplja sporedna stvar u srpskom budžetu? Hoće li najlepši stadion od Atine do Beča, postati u najskuplji stadion od Atine do Beča?

Rebalansom budžeta za ovu godinu najpre je planirano da se za nacionačni stadion potroši 250 miliona evra u narednih nekoliko godina. Iz istog dokumenta se vidi da će se novac obezbediti iz kredita. Međutim, budžet za 2022.godinu, koji je skupština usvojila u utorak, 23.novembra, otkriva nam još nešto. Samo za početak, budžetom za 2022. godinu za srpski nacionalni stadion planirano je sedam milijardi dinara, što je oko 60 miliona evra.

Taj novac, kako za Oko magazin objašnjava Marko Stojčić, glavni urbanista Grada Beograda, biće iskorišćen za eksproprijaciju, projektantske radove, ali i pripremu terena u Surčinu - kako za sam objekat stadiona, tako i za pristupne saobraćanice. A taj posao (pripreme terena), prema najavi predsednika Aleksandra Vučića, mogao bi da počne još u toku ove godine.

Dalje, kada je o nacionalnom stadionu reč, za 2023. godinu planirano je da se potroši najviše - čak 194 miliona evra. I tu već stižemo do ukupnog iznosa od 250 miliona koji se spominje u javnosti. Međutim, kada je o stadionu reč, tu se u budžetu ne podvlači crta, jer je u planskom delu državne kase za 2024. za stadion budžetirano dodatnih 160 miliona evra. U zbiru to je više od 417 miliona evra za nacionalni stadion.

Kako može da se vidi iz jednog drugog dokumenta, prostornog plana područja posebne namene (PPPPN), taj novac biće iskorišćen za izgradnju stadiona, pratećih objekata, ali i pristupnih saboraćajnica.

Sportska infrastruktura

Ulaganju u sportsku infrastrukturu tu nije kraj. Država je budžetirala dodatnih 80 miliona evra (9,5 milijardi dinara) za izgradnju tri lokalna stadiona i jednog sportskog centra. Kako može da se vidi na sajtu Kancelarije za javna ulaganja, stadione će dobiti Leskovac (2,5 milijardi dinara), Loznica (3,6 milijardi) i Zaječar (3,4 milijarde dinara), a sportski centar biće izgrađen u Novom Beogradu (11,9 miliona dinara).

To znači da će država tokom naredne tri godine u sportsku infrastrukturu uložiti ukupno pola milijarde evra.

Da je reč o značajnom iznosu smatra Milan Nedeljković, profesor na FEFA fakultetu, ali država mora da bude oprezna da prilikom izgradnje nacionalnog stadiona ono što je projektovano kao prvobitni trošak na kraju bude i finalna cena.

„Ono što mi vidimo iz iskustva drugih zemalja jeste da se početna cifra razlikuje od krajnje cifre", upozorava Nedeljković. „U slučaju Vemblija u Engleskoj budžet je bio oko 450 miliona evra, a finalni troškovi dostigli su 900 miliona evra. Imamo i Puškaš stadion u Budimpešti koji je bio projektivan na 350 miliona, a na kraju su troškovi bili više od 600 miliona evra."

Kada je 2015. godine Aleksandar Vučić, tada premijer Srbije, najavio izgradnju stadiona, kao cena se spominjao iznos od 150 miliona evra. I tada se nakon pobede reprezentacije Srbije protiv Albanije u kvalifikacijama za Euro 2016, prvi put javila ideja o nacionalnom stadionu. Kako smo umeđuvremenu stigli do 250 miliona, pa na 417 miliona evra i da li je i ta brojka konačna?

Marko Stojčić, glavni urbanista Grada Beograda, kaže da su to samo procene, a da će se konačan iznos znati tek kada bude gotovo projektno rešenje. Ko će biti projektant za sada nije poznato, ali kao jedan od kandidata spominje se španski arhitektonski studio „Fenwick Iribarren", koji jeste projektovao nekoliko nacionalnih stadiona u svetu, a u Srbiji je poznat kao projektant Savskog trga u Beogradu.

Profitabilnost stadiona

I dok oni koji se bave sportom ističu kako je Srbiji nacionalni stadion neophodan, ekonomisti kažu da stadion koji nije vezan za određeni klub teško može da bude profitabilan.

Milan Nedeljković, profesor FEFA fakulteta, koji je živeo i radio u Londonu, kaže da je čak i Vembli, na kome se ne organizuju samo sportski događaji, imao godine kada je poslovao sa gubitkom od oko pet miliona funti. A reč je o gradu koji je centar finansijskog sistema i u kome, ako se na stadionu organizuje neki događaj, investiciona banka, na primer, može da bude sponzor tog događaja.

Sa gubitkom posluje i Puškaš Arena u Mađarskoj, ali i nacionalni stadion u Rumuniji, kome čak i prokišnjava krov, pa reprezentacija ne može da igra kad pada kiša. Inače, tamošnji mediji pisali su o tome kako je samo u krov stadiona, koji se otvara, uloženo 17 miliona evra.

Ipak, nacionalni stadion u Poljskoj posluje sa profirom. Izuzetak je jedino prošla godina kada zbog kovida reprezentacija nije igrala utakmice. Može li lopta na nacionalnom stadionu, osim što će napuniti mrežu, da napuni i budžet?

Marko Babić, profesor Univerziteta u Varšavi, za Oko magazin kaže da je poljski nacionalni stadion primer da je tako nešto moguće.

U čemu je, međutim, tajna poljskog uspeha ? Fudbal je svuda više od igre, ali u Poljskoj je nacionalni stadion više od fudbala. Izgrađen je za potrebe Evropskog prvensttva u fudbalu 2012. godine, ali na ovom mestu održavaju se ne samo koncerti i kulturni događaji, već je 2016. godine održan čak i samit NATO-a.

„Osim toga, stadion ima i 25.000 kvadrata poslovnog prostora, koji je od otvaranja iznajmljen skoro u celosti. Ima hotele, restorane, pa i kad se ne održavaju sportski događaji dnevno se oko stadiona vrti dve do tri hiljade ljudi."

Lokacija i kapacitet

Sve to imaće i srpski nacionalni stadion. Ali, da li je, zapravo, lokacija stadiona ključ njegove profitabilonsti? Jer, naš nacionalni stadion biće izgrađen u Surčinu. Na tridesetak hektara, ali i na oko 30 kilomatara od centra grada. Aerodrom je na svega pet kilometara od stadiona. A PPPPN reguliše više od 100 hektara na kojima će biti izgrađeni i restorani, sportska akademija, zdravstveni centar i pristupne saobraćajnice.

Ivan Ćurković kaže da je nacionalni stadion u Francuskoj takođe na putu prema aerodromu, ali Marko Babić kaže da je poljski nacionalni stadion u centru Varšave i da je ta lokacija ključ njegove profitabilnosti.

Za 60.000 posetilaca, koliko će srpski nacionalni stadion moći da primi, prema standardima FIFE i UEFE treba obezbediti 10.000 parking mesta za putnička vozila, i još 500 mesta za autobuse. I to je, kažu, jedan od razloga zašto je nemoguće rekonstruisati Zvezdin ili Partizanov stadion. A kako je, onda, Poljska ispunila ovaj uslov?

„Ispod terena izgrađeno je 2.000 parking mesta koja se koriste i kad nema nekih sportskih događaja", odgovara Babić.

Ali, nije ipak sve i u lokaciji. Važna je i veličina ekonomije . Poljski bruto domaći proizvod (BDP) iznosi oko 600 milijardi dolara i više nego desetostruko je veći od srpskog. Ali, Vlada Srbije ima velike planove.

Osnovala je i Radnu grupu za nacionalni stadion. Generalnim urbanističkim planom, ipak, izgradnja nacionalnog stadiona nije planirana, a u gradskoj upravi najavljuju novi planski dokument grada koji će biti usvojen sledeće godine.

Studija izvodljivosti

Ministar finasija Siniša Mali je još pre godinu i po dana rekao da je za nacionani stadion urađena studija izvodljivosti. Naručilac ovog dokumenta je Fudbalski savez Srbije (FSS). Ni u Fudbalskom savezu ni u Vladi Srbije ni u Ministarstvu finansija nismo dobili ovaj dokument na uvid. U gradskoj upravi, međutim, kažu da je biznis-planom predviđeno da se uloženi novac vrati za 10 do 15 godina.

Ekonomisti kažu da izgradnja nacionalnog stadiona može imati pozitivan efekat na privredni rast, jer će kompanije koje tu budu radile zaposliti radnike. Drugi efekat bi mogao da bude dolazak turista i kompanija, pa će se osim lopte na stadionu vrteti i novac. Treći pozitivan efekat je direktna potrošnja na stadionu.

„Ako sam došao na utakmicu, kupiću kartu, sendvič, zastavicu kojom ću da mašem. Negativna strana jeste to da u situaciji kada građevinska industrija značajno raste, činjenica da će ona biti angažovana na stadionu nije neki pozitivan faktor, jer gradilo bi se i bez stadiona. Ljudi zaposleni na stadionu u igri brojeva imaju mali efekat na ekonomiju. Treći efekat, potrošnje na stadionu, na nivou Beograda je neutralan. Jer, to što ću potrošiti na stadionu znači da neću potrošiti na kupovinu filma ili nečeg trećeg", kaže Nedeljković ali onda odmahuje rukom i dodaje da sve to govori iz perspektive ekonomiste. „Ali iz perspektive nekoga ko voli sport i ko se sportom bavio, osećaj biti na stadionu je super", dodaje.

 „Za razliku od Marakane gde ću da se smrznem, i gde treba da nosim papir da bih seo na njega, vi kada sednete na Vembli to je stvarno užitak. Kao da sam u pozorištu ili bioskopskoj dvorani. Taj efekat javnog dobra za pojednica je stvarno lep", zaključuje Nedeljković.

Politika i simbol stadiona

A kakav je efekat izgradnje nacionalnog stadiona na političku arenu? I zašto je ovaj projekat pođednako važan i Viktoru Orbanu i Aleksandru Vučiću? Ili ovde nije reč o podudarnosti, već o slučajnosti? Marko Babić sa Univerziteta u Varšavi kaže da nacionalni stadion ne bi trebalo da se posmatra isključivo kao ekonomski projekat.

„Ako imate određen profil političara ili partija na vlasti, takva vrsta Keopsove piramide koju će ostaviti u amanet budućim generacijama, vrlo je primamljiv atraktivan zalogaj i projekat", smatra Babić.

Ko će graditi srpsku „Keopsovu piramidu" za sada nije poznato. Oni koji vole sport, kažu da je fudbal radost. Oni koji ga ne vole kažu - radost je da se tim novcem napravi put, škola, bolnica.

 „Ali neko može reći pa šta će meni autoput, ja tamo nikad ne idem. Ali idu drugi", kaže Ćurković. „Potrebno je da imamo stadion. Tradicija fudbala u Srbiji je velika, fudbal je sport koji je omiljen i najpopularniji. Moramo imati arene kao što moramo imati bazene i dvorane."

Marko Babić dodaje da se to isto pitanje postavljalo i u Poljskoj kada je građen nacionalni stadion. U javnosti se raspravljalo o tome da li je važnije uložiti u puteve, škole ili bolnice.

„Na poljskom primeru mi vidimo da je to bila dobra odluka", kaže Babić. „Mi u Poljskoj smo ponosni na nacionalni stadion. On je rentabilan, ali ima i simboličko značenje."

A hoće li srpski nacionalni stadion biti simbol pobede ili poraza zavisi i od toga kako će se naša reprezentacija vratiti iz Katara. Ako se vrate kao heroji, na surčinskoj njivi će biti podignut spomenik velikoj pobedi. Nek košta šta košta, reći će tada publika u Surčinu. Ako se vrate kao gubitnici, nacionalni stadion i još nekoliko lokalnih stadiona biće pola milijarde evra vredan spomenik nacionalnog poraza. A za mnoge navijače Surčin će biti samo mesto gde je nekad dobro rađao kukuruz.

(RTS)