Predlog budžeta za 2022. pred narodnim poslanicima

Budžetom je za kapitalne investicije na nivou opšte države predviđeno 486 milijardi dinara, što je 7,3 odsto BDP-a.



U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi iznose 1.317,9 milijardi dinara ili 86,9 odsto, dok neporeski prihodi iznose 175,7 milijardi dinara ili 11,6 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije.



Ostatak čine donacije u iznosu od 23,4 milijarde dinara, što čini 1,5 odsto ukupnih prihoda.



Predlogom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara.



Projektovani deficit opšte države u 2022. godini iznosi tri odsto. Budžet je projektovan na predviđenom rastu BDP od 4,5 odsto.



Kada je reč o javnom dugu, na centralnom nivou vlasti iznosiće na kraju 2022. godine do 55,5 odsto.



Budžetom je predviđeno povećanje penzija i plata u javnom sektoru.



Penzije će, po primenjenoj švajcarskoj formuli biti veće za 5,5 procenata, a svi penzioneri će početkom sledeće godine dobiti i dodatnih 20.000 dinara.



Kada je reč o povećanju plata, predviđena su povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru od sedam procenata, dok će zarade za zaposlene u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama porasti osam odsto. U proseku predviđeno je povećanje od 7,3 odsto.



Takođe, od 1. januara se očekuje povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto, pa će minimalac po prvi put preći 35.000 dinara (35.012 dinara).



Planirano je i povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto.



Ministar finansija Siniša Mali je izjavio na skupštinskom Odboru za finansije da predlog budžeta za 2022. godinu ima dva osnovna cilja, da podigne životni standard građana i da dalje jača ekonomiju zemlje.



Ukazao je da je sledeće godine planirano da se iz budžeta izdvoji 486 milijardi dinara za kapitalne investicije, dodajući da je to novac za autoputeve, brze saobraćajnice, Nacionalni stadion, fabriku za proizvodnju vakcina, završetak Kliničkog centra Srbije, izgradnju i rekonstrukciju velikog broja škola, vrtića...



Za projekte u oblasti ekologije predlogom budžeta za 2022. biće izdvojeno 27,4 milijarde dinara, što je za 3,3 puta više u odnosu na inicijalni budžet za ekologiju u 2021.



Za Ministarstvo poljoprivrede biće izdvojene 62 milijarde dinara, što je uvećanje od 17,5 odsto u odnosu na ovu godinu.



Za subvencije je planirano 50,6 milijardi dinara što je dve milijarde više u odnosu na rebalans, a 8,8 milijardi više u odnosu na inicijalni budžet za 2021. godinu. Subvencije u sektoru poljoprivrede činiće naredne godine 35,25 odsto ukupnih subvencija države.



Najznačajnija sredstva od 32,2 milijarde dinara usmeravaju se ka direktnim plaćanjima u poljoprivredi, za IPARD se izdvaja 6,4 milijarde, a kroz mere ruralnog razvoja pet milijardi.



Učešće sektora kulture u budžetu je veće za 0,4 i iznosi 1,01 odsto, a rast za informisanje iznosi 0,012 odsto, što je ukupno 1,112 odsto.



Budžetska izdvajanja namenjena Sektoru za zaštitu kulturnog nasleđa su veća za 6,78 odsto, Sektoru za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije za 28,18 odsto, zatim Sektoru za međunarodnu saradnju i evropske integracije u oblasti kulture za 16,82 i Sektoru za za informisanje i medije za 0,12 odsto.



Na dnevnom redu sednice su i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan PIO fonda za 2022. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2022. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2022. godinu.



Takođe, na dnevnom redu će se naći i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2022. godinu, Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.



Poslanici će raspravljati i o predlozima zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o budžetskoj inspekciji, o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji.



Takođe, raspravljaće i o izmenama i dopunama Carinskog zakona, o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu...



Na dnevnom redu je i predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema MMF po osnovu korišćenja sredstava opšte alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih Odlukom Odbora guvernera MMF od 2. avgusta 2021. godine.



Osim ekonomskih zakona na dnevnom redu su i predlog odluke o razrešenju članova Nacionalnog saveta za kulturu, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje, kao i predlog članova Nacionalnog saveta za kulturu.