Nikada nismo nabrali jabuka kao ove godine

– U proizvodnji jabuka dostigli smo ove jeseni istorijski maksimum - rekao je Keserović, navodeći da će jabuka biti za pet do šest odsto više nego u prošloj godini, ali da je trenutno niska cena jabuka naveliko, pa rod treba čuvati za zimu, kada su cene jabuka, kao i drugog voća više.

Profesor Keserović ističe da godina nije bila baš naklonjena voću i da su zbog toga prinosi na nekim voćkama niži, ali da će Srbija od izvoza voća ove godine ostvariti prihod od 590 do 600 miliona dolara.

- Bilo je izmrzavanja kajsija u ravničarskim delovima, zatim bresaka i krušaka, pa su prinosi tog voća bili niži za 20 odsto. Tokom sezone branja jagoda i trešanja bio je kišni period, što je, takođe, doprinelo da i ovog voća bude manje. Trešnje nisu mogle da idu u izvoz, jer su padavine pomerile sazrevanje za sedam do deset dana i umanjile veličinu ploda, ali je bilo dosta malina, borovnica, kupina koje su, osim dobrog roda, imale i visoku ino cenu. Takođe, imali smo i i višanja i šljiva. Posebno ohrabruje što se voćnjaci pune šljivama požegačama, starom sortom, najboljom za pekmez, džemove, marmeladu i rakiju u industrijskoj preradi - istakao je Keserović.

Zlatne voćke Srbije

– Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog obradivog zemljišta, što je malo s obzirom na klimatske uslove i zemljišne uslove za gajenje voćaka – kaže za Dnevnik agrarni analitičar Branislav Gulan.

Poslednjih godina, navodi Gulan, ljudi prepoznaju voćarstvo kao granu poljoprvrede, koja je visokoproftiabilna. - Pored znanja, zainteresovani sve više shvataju da će lakše i jeftinije proizvesti i brže i skuplje prodati ako se udruže – napominje Gulani dodaje da su zlatne voćke Srbije borovnice, jabuke, jagode, maline i trešnje.

Naš cilj treba da bude, kaže, da jednoga dana imamo voćarsku zadrugu poput španskog gignata „Anekop“. – Udruživanjem i uvođenjem novih tehnologija i višeg stepena prerade povećali bi se prihodi proizvođača voća, smanjila nezaposlenost i odliv stanovništva iz ruralnih područja – zaključio je Gulan.

Stručnjak za voćarstvo ukazao je na to da je za dobru zaradu potrebno imati hladnjače i udruživati se u zadruge radi boljeg plasmana na inotržište. – Voćari su počeli to i da uviđaju jer je na ovogodišnjim konkursima za podsticaje u razvoju voćarstva čak 21 voćarska zadruga dobila novac radi unapređenja proizvodnje – predočio je Keserović.

Koliki je značaj udruživanja i posedovanje hladnjače, Keserović je naveo primer trenutnih tržišnih prilika koje ne odgovaraju voćarima koji imaju jabučnjake , a nemaju hladnjače. - Sada kilogram jabuka naveliko košta svega 25 do 30 dinara i ti voćari imaju dve mogućnosti: da jabuke prodaju budzašto ili da ih ostave da propadnu. A da su se udružili i kupili hladnjaču, bili bi u boljoj situaciji , čuvali bi rod za višu cenu – naveo je prof.dr Keserović.        

Z. Delić