Šekler: Trebalo je da više da radimo na edukaciji mladih
BEOGRAD: Trebalo je da se mladi više edukuju kada je reč o neophodnosti vakcinisanja protiv korona virusa, jer oni hoće da uče, ali slabo gledaju televiziju, ne čitaju novine i najviše se informišu preko interneta, pa nemaju prave informacije, izjavio je virusolog i mikrobiolog Milanko Šekler.
Komentarišući to što većina mladih, prema sopstvenim rečima, zapravo ne zna zašto se nije vakcinisala, on je za Tanjug televiziju rekao da je i u razgovoru sa mladima zaključio da njima treba više informacija o vakcinama i virusu i da im u objašnjavanju ove dve stvari treba prići na odgovarajući način.
Više smo se u periodu otkada se pojavila korona bavili starijim ljudima i radno aktivnom populacijom, a manje mladima, koji su onda u velikom procentu ostali nevakcinisani. Kada su se stariji i sredovečni vakcinisali, mladi su ostali kao put kojim je virus krenuo, naveo je Šekler.
Ponovio je svoj stav da kovid-propusnice treba da važe 24 sata i za sva mesta, a ne samo za ugostiteljske objekte i istakao da ne razume logiku da se dozvoljavaju svadbe sa 300, 400 ili 500 ljudi u salama ili održavanje koncerata, a da se problematičnim smatraju kafane i restorani sa nekoliko stolova.
Ne razumem kada se kaže da država nešto ne može da uvede, jer mislim da može sve. Oštrim kaznama i povlasticama je bilo moguće uvesti sveobuhvatnije mere, ocenio je on.
Istakao je da mu je veoma žao, što se medicinska struka na nivou sveta nije izborila da ona odlučuje o tome da li će neka vakcina negde važiti ili ne, nego o tome odlučuje politika.
Sramota je da se uvede politička procena kvaliteta vakcina. To nije u redu, decidan je Šekler.
Odgovarajući na pitanje da li će i kada kineska vakcina biti odobrena za starije od 12 godina, on je rekao da se rade studije kojima se ova vakcina ispituje i za mnogo mlađe, odnosno decu od tri, pet i sedam godina.
Nadam se da će brzo biti objavljeni rezultati tih studija i da će vakcina biti brzo odobrena, rekao je on.
Kada je reč o spornom leku ivermektin, oko koga se podigla velika prašina, objasnio je da se još dok nije bilo vakcina, ispitivalo eventualno antivirusno dejstvo ovog leka na RNK virusima.
On je imao rezultate u laboratoroijskim uslovima u određenim ogromnim koncentracijama. Mnogi iskusni svetski stručnjaci su tražili da se odobre kliničke studije i one su i odobrene u mnogim zemljama i rade se, ali nažalost niko od njih nije potvrdio decidno antivirusno dejstvo, ukazao je Šekler.
Dodao je da ovaj lek ima antiinflamatorno dejstvo, tj, da smanjuje upalu, takođe da ima i imunostimulativno kao i imunomodulatorno dejstvo te da može da umanji infekciju ako se da prvih nekoliko dana.
Međutim, sve je to na staklenim nogama i nije statistički toliko siguirno i značajno, istakao je on, uz ocenu da je to razlog zbog koga se ovaj lek ne upotrebljava u lečenju kovida.