Mali: Značajno poboljšanje rasta BDP-a u Srbiji u odnosu na raniju prognozu EK
BEOGRAD: Ministar finansija Siniša Mali ukazao je danas da Jesenja ekonomska prognoza Evropske Komisije, u kojoj projekciju rasta BDP-a Srbije povećala na 6,7 odsto za 2021. godinu, predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na Prolećnu prognozu, koja je predviđala rast od 5,3 odsto BDP.
Za 2022. godinu se predviđa rast od 4,3 odsto BDP što je, takođe, poboljšanje u odnosu na prethodnu prognozu, koja je predviđala rast od 4 odsto BDP u sledećoj godini, naveo je Mali u objavi na svom instagram nalogu.
"To je još jedna promena prognoze privrednog rasta naviše koja stiže od relevatnih međunarodnih institucija i potvrda našeg uspeha. Uspeli smo da zadržimo makroekonomsku stabilnost u vreme krize, i to pre svega zahvaljući obimnom paketu podrške privredi i građanima od čak 8 milijardi evra. Mi verujemo da ćemo rasti i više od 7 odsto, a za sledeću godinu prognoziramo rast od 4,5 odsto", istakao je Mali.
On je podsetio da je Međunarodni monetarni fond ovog oktobra takođe revidirao svoju procenu rasta. MMF je u junu, povećao prognozu rasta sa 5 na 6 odsto, a zatim u oktobru ove godine na 6,5 procenata.
Slične procene je dala i Svetska banka. Ona je u svom jesenjem izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima za jedan odsto povećala prognozu rasta Srbije za 2021. godinu i to na šest procenata.
Svetska banka je u januaru ove godine predviđala rast Srbije od 3,1 odsto, što znači da je svoju projekciju povećala za čak 2,9 procenata, napominje Mali.
"Nastavićemo da se borimo na dva koloseka, kako bismo nastavili da rastemo i poboljšavamo kvalitet života građana. Jedan je podsticanje inkluzivne ekonomije bazirane inovacijama, znanju i zelenom rastu. Sa druge strane, država će paralelno nastaviti sa visokom investicionom javnom potrošnjom. Naš kapitalni budžet za narednu godinu je na nivou od 7,3 procenata BDP-a, odnosno 485,6 milijardi dinara i mi nastavljamo sa velikim infrastrukturnim projektima koji podstiču privredu i zapošljavanje", zaključio je Mali.
Evropska komisija je u okviru svoje Jesenje ekonomske prognoze za 2021. godinu predvidela rast BDP u Srbiji od 6,7 odsto za 2021. godinu.
U pitanju je značajno poboljšanje u odnosu na Prolećnu prognozu Komsije, koja je za Srbiju predviđala rast od 5,3 odsto BDP u 2021. godini.
Ovom prognozom, Srbija za 2021. godinu ima bolje projekcije rasta BDP u odnosu na EU i Evrozonu za koje je predviđen rast od 5 procenata.
Komisija za 2022. godinu predviđa privredni rast Srbije od 4,3 odsto BDP, što je na istom nivou kao i predviđeni rast privreda EU i Evrozone, ali i poboljšanje u odnosu na Prolećnu prognozu koja je za Srbiju projektovala rast od 4 odsto BDP u 2022 godini.
Za 2023. godinu EK projektuje rast Srbije od 4,3 odsto BDP u odnosu na 2,5 odsto u EU.
Prema proceni EK, javni dug Srbije će u 2021. godini iznositi 58,1 odsto BDP, dok se za 2022. godinu projektuje vrednost od 56,3 odsto BDP, što su vrednosti ispod kriterijuma Mastrihta.
Za 2023. godinu Brisel projektuje dalje samanjenje javnog duga Srbije na 54,1 odsto BDP.
EK predviđa da će stopa nezaposlenosti u 2021. godini u Srbiji iznositi 10,7 odsto, dok se za 2022. godinu očekuje dalji pad i vrednost od 10 odsto.
Za 2023. godinu se projektuje stopa nezaposlenosti od 9,2 procenta.