Šmit: Rešenje za krizu dijalog, korisni razgovori sa Vučićem

On je u intervjuu agenciji Tanjug, na pitanje da li se kriza u BIH može rešiti dijalogom, ili se racuna da je rešenje pritisak na Republiku Srpsku i Milorada Dodika rekao da bi razgovor unutar BIH, ali i Srpske bio poželjan.

Šmit pri tome taj razgovor vidi pre svega sa, kako kaže, političarima koji se ne slažu sa Dodikom, a kojih u tom entitetu ima dosta.

"Problem nije u dijalogu međunarodne zajednice i njega (Dodika), mnogi ljudi razgovaraju sa njim, a ja sam pozvao njega i dosta važnih ljudi ga je pozvalo da razgovara sa mnom. Moramo da razgovaramo u ime dobrog razvoja zemlje i uopšte ne odbijam predloge zato što dolaze iz RS. Ja moram da budem neutralan", rekao je Šmit.

On poziva Dodika da se, kako kaže "spusti na zemlju".

Kako je rekao akteri žele da razgovaraju, ali da međunarodna zajednica ne može da mu ponudi da razgovara samo sa njim, jer, kaže, u Republici Srpskoj ima dosta drugih političara i oni se svi ne slažu sa srpskim članom Predsedništva BIH.

Na pitanje da li sebe, s obzirom na osporavanja njegovog legitimiteta, vidi kao čoveka koji može da razreši aktuelnu krizu u BIH, Šmit kaže da on može da doprinese rešenju na najbolji mogući način.

"Ovo ne bi trebalo da se personalizuje. Ja sam ovde 100 dana, imam dosta političkog iskustva i politički sam posvećen rešavanju ovoga. Ubeđen sam da treba da doprinesem ovome onoliko koliko mogu ali to neće vredeti bez pomoći drugih. Problem je što političari pričaju sa političarima, a trebalo bi ljudi sa ljudima", rekao je on.

Šmit ističe i da su mu razgovori sa predsednikom Vučićem veoma korisni, kao i da je dobro razgovarati o različitim pozicijama, opservacijama, odgovarajući na pitanje koliko su mu važni razgovori sa Aleksandrom Vučićem predsednikom Srbije, koja je potpisnica Dejtonskog sporazuma.

"To je od velike pomoći i dobro je što ne moram da se predstavljam predsedniku Vučiću ili drugim političkim liderima iz Srbije jer sam i pre bio ovde. Beograd i Sarajevo su vazdušnom linijom blizu i ukoliko bude potrebe razgovaraćemo u zavisnosti od situacije. Videćemo. Volim da dolazim u Beograd", rekao je visoki predstavnik.

Komentarišući izjavu komandanta vojne misije EUFOR u BiH, austrijskog generala Aleksandera Placera da u izjavama srpskog člana Predsedništva Milorada Dodika ne vidi "nikakvu klasičnu vojnu pretnju", kao i da međunarodna zajednica teško može da spreči vraćanje na više vojski, i pitanje šta je onda sporno u tome što Republika Srpska želi da povrati tu nadležnost Šmit kaže da ceni Placerovo mišljenje, ali da bi o tom pitanju trebalo da se razgovara.

"Cenim mišljenje generala Placera i složio bih se sa njim da ne postoji nikakva stvarna vojna pretnja, ali ako pogledate zakonodavne akte, sporazume o prenosu koji stoje u Dejtonu i koji podrazumevaju jedinstvenu vojnu strukturu, iz kojih se ne mozete jednostrano povuci i to je pitanje koje je Placer spominjao da bi trebalo da se razgovara. Naš stav je ''jedna država jedna vojska'', ne želimo da imamo vise vojski jer ima mnogo razloga da to nije dobra ideja uzimajući u obzir poslednjih 30 godina i znam da Placer ima isti stav", rekao je Šmit.

Govoreći o poređenju situacije u BIH i sa Kosovom Šmit kaže da te dve situacije nisu za poređenje, jer BIH ima drugačiju strukturu i drugačije izazove.

"Znam da su obe zemlje u fokusu Srbije zbog srpskog stanovništva, međutim izazovi na KIM su drugačiji. BIH je na putu ka evrointegracijama. Više se tu radi o ispunjenju obećanja, nema situaciju na granicama kao KIM", rekao je Šmit u intervjuu za Tanjug.

On dodaje da je za BIH dobra vest da se neke od unutrašnjih diskusija mogu rešiti uz pomoć susednih zemalja i EU, ali i uz njegovu pomoć.

Visoki predstavnik za BIH Kristijan Šmit izjavio je da to što na sednici SB UN nije lično predstavio izveštaj o BIH i što je je na toj sednici usvojena rezolucija kojom se produžava mandat Euforau kojoj se ne pominju OHR i visoki predstavnik, ni na koji način ne utiče na njegovu poziciju u međunarodnoj zajednici.

On je tako odgovorio agenciji Tanjug na pitanje da li je njegov legitimitet kao visokog predstavnika u BiH doveden u pitanje, nakon što mu nije omogućeno da lično pročita izveštaj i nakon što je izglasana rezoluciju kojom se produžava mandat Eufora i u kojoj se ne pominju OHR i visoki predstavnik.

"Ono što je važno jeste da sam ja podneo svoj izveštaj. S tim što sam ovako dobio vise priznanja i opservacija za izvještaj nego da sam ga predstavljao uživo. Ali to je u redu i ni na koji način ne utiče na moju poziciju u međunarodnoj zajednici. Stvari koje sam smatrao da treba da kažem, rekao sam i napisao", rekao je Šmit.

Na pitanje što mediji komentarišu ishod odluke SB UN u kategorijama "pobednik" i "gubitnik" sa jedne strane, a sa druge je vide kao kompromis neistomišljenika, Šmit kaže da nema pobednika i gubitnika i da je situacija veoma jasna.

“Veoma je vazno reci da nema pobednika i gubitnika, to je samo veoma jasan opis situacije onakve kakva jeste. Dosta ljudi u regionu je veoma posvećeno tome da ne dođe do eskalacije situacije. Dopustite i da ih imenujem. To su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi odgovorni ljudi koji moraju da se nose sa mnogim stvarima. Rekao bih možda da ima više pobednika. Ne bi trebalo da bude više eskalacija niti referenci na prošla vremena", ocenio je Šmit u intervjuu za agenciju Tanjug.

Komentarišući primedbe iz Republike Srpske da njegov izveštaj izgleda kao da ga je pisao lider SDA Bakir Izetbegović, Šmit kaže da ne zna šta Izetbegović piše ili misli, ali da je izveštaj njegov i da se u njemu fokusirao na pitanja Federacije u kojima ima najviše izazova.

"Saradnja ljudi nikako nije zavera. Pojedinačno sam istakao gospodina Dodika. Nismo deo političke igre, mada političari vole da igraju igre, ali bih voleo da kažem da je suviše ozbiljno za ljude da nastavimo. Znam Izetbegovića, ali vas uveravam da ni on ni gospodin Dodik nisu doprineli mom izveštaju", rekao je Šmit.