U Bulevar buksu predstavljen Santosov nepoznati svet favela
NOVI SAD: O favelama, neuslovnim naseljima u Brazilu, s brojnim stanovništvom najsiromašnijih slojeva, mnogi misle da znaju ponešto, ili dovoljno, ali posle knjige „Favela, nepoznati svet“ brazilskog pisca Marsela Santosa, prinuđeni činjenicama i opisom stvarnih događaja i situacija, verovatno će morati da zaborave na površne predrasude.
O toj promeni mišljenja, i otkrivanju celovitije slike života u favelama, bilo je reči i na novosadskoj promociji ove knjige u knjižari „Bulevar buks“, u prisustvu autora Marsela Santosa i prevodioca Jovana Tatića.
Razgovor je tekao na srpskom jeziku, budući da Marselo Santos živi u Beogradu, i rukovodi Centrom brazilske kulture. Inače je nosilac ordena Barao do Rio Branko, najveće časti koju država Brazil može uručiti svom državljaninu. Takođe je i jedan od najvećih majstora kapuere svoje generacije, i vrlo je poznato ime u tom svetu.
Posle više od sedam godina provedenih u Srbiji, Santos objavljuje ovu knjigu, u kojoj govori o svom životu kroz lik dečaka sa ulice, koji živi u favelama Rio de Ženeira. Prateći sudbinu glavnog lika Selia, momka koji se upliće u najrazličitije situacije, čvrsto verujući da „smrt posećuje svako dete iz favele svakoga dana kada mu roditelji odu na posao“, u ovoj knjizi se „stvarnost i fikcija prepliću sve vreme, stvarajući nam priču o životu koji se odigrava u Brazilu“.
Prevodilac ove knjige Jovan Tatić, koji je, kako je podsetio, vezan za Brazil više od četiri decenije, i poslednjih deset godina živi između Beograda i Rio de Žaneira, na promociji je pomenuo da je mislio da koliko-toliko zna kako ljudi u favelama žive, ali da mu je Santosova knjiga prikazala sve to na drugačiji način, posle čega je postalo teško živeti u Riju. „Favela, nepoznati svet“, po Tatićevim rečima, obuhvata period od 30 godina Santosovog života, na koji se osvrće kroz priču glavnog junaka dečaka Seria, koji ima 13 godina na početku knjige, i primoran je da živi na ulici. Dečak se sklanja sa ulice tako što ga jedan vozač autobusa na noćnoj liniji prima u autobus da može da spava u njemu, dok on vozi.
Knjiga, u jednom odlomku pročitanom na promociji, opisuje gotovo filmsku situaciju, u kojoj pljačkaš s pištoljem, za koji se ispostavlja da je plastičan, upada u taj autobus pun putnika s periferije grada, koji rade po ceo dan, samo da bi prehranili svoju porodicu. Marselo Santos je na novosadskoj promociji ove knjige pokušao da ponudi odgovore na to zašto se tako nešto dešava, da neko otima od nekog drugog, koji takođe nema ništa, i živi u istoj situaciji kao on.
- Ako čovek nema para ni za šta, kako može da ima za pištolj? Pištolj je skup i, na kraju, pištolj je plastičan, kopija, kao i sve u autobusu, satovi, duksevi. Sve je kopija i naravno da i pljačkaš ima pištolj koji je kopija. Priča izgleda kao izmišljena, ali se sve tako dogodilo. Jer, to se dešava, zato što u tom svetu to može da se dešava – objašnjavao je autor Marselo Santos tek jednu od živopisnih stvarnih situacija opisanih u ovoj knjizi.
N. P-j.