Srbija (ne)će praviti struju u nuklearkama
Trenutna situacija u Evropi, nedostatak energenata i sve češće najave da neće biti dovoljno struje, pokrenula je priču u nekoliko zemalja Evropske unije o tome da se električna energija koja se proizvodi u nuklearnim elektranama korasti više i proglasi zelenom. U tome prednjači Francuska, a pridružile su joj se još devet država EU:-Bugarska, Hrvatska, Slovenija, Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska, Finska i Ruminija.
Po rečima stručnjaka za energetiku Miloša Zdravkovića, mnogo je razloga koji idu u prilog nukleranoj energiji - ekonomski, strateški, naučni, razvojni, ekološki.
- Nuklearna energija je najjeftinija energija, postojanje nukelarnih elektrana dobra su stvar i za svet i za našu zemlju - kaže Zdravković. - Za razvoj čovečanstva neophodni su voda, hrana i energija, a budući da je fosilnih goriva sve manje, izvesno je da je budućnost u nuklearnoj energiji. Nuklearna energija je zelena energija i zadovoljava sve ekološke principe jer emisije CO2 iz reaktora nema, pa se sasvim sigurno može reći da je proizvodnja električne energije iz nuklearki najekološkiji vid proizvodnje električne energije na zemlji.
On ukazuje da u Srbiji postoji moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i da bi se to promenilo potebno je da ga parlament ukine.
- Eventualna izgradnja bila bi braunfild inevsticija koja bi koštala oko pet milijardi evra, a kapacitet bi zadovoljio potrebe naše zemlje. Novac bi bio obezbeđen iz fondova onih koji proizvode nuklerane reaktore - kaže Zdravković.
On ukazuje i da u svetu ima između 440 i 480 nukleranih reaktora, od kojih je najmanje trećina u Evropi. U Srbiji nuklearki nema, ali smo okruženi nukelarnim reaktorima i ima ih i u okruženju - u Bugarskoj Kozloduj i Belane, Černae vode u Rumuniji, Pakš u Mađarskoj, Krško u Sloveniji, a nuklearne eleketrane postoje i u Austriji, Švajcarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Nemačkoj...
- Proizvodnja u nukeleranim elektranama je bezbedna, ali su, naravno, akcidenti mogući, a budući da smo okruženi nuklearkama, to što je nema u Srbiji, ne znači da smo zaštićeni. Protivnici nuklearne energije ukazuju i da je veliki problem skladištenje nuklearnog otpada. Međutim, to je rešeno još 2011. godine, kada je Klub sedam nuklearnih sila doneo odluku da su zemlje koje proizvode nukelarno gorivo dužne da ga, nakon što odsluži svoj radni vek, prime nazad i skladište na propisan način - kaže Zdravković.
Direktor JKP “Beogradske elektrane” Rade Basta nedavno je rekao da treba ukinuti moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji i razmotriti mogućnost privlačenja investicije za njihovu gradnju s obzirom na veliku vrednost takve investicije, kao i transfera znanja i tehnologije koje mi ne posedujemo.
- Pozivam sve velike američke i evropske energetske kompanije, kao i fondove koji su spremni da sa Srbijom strateški i investiciono uđu u jedan takav veliki projekat jer smatram da mogu da prepoznaju svoj dugoročni interes, a Srbija dobije pouzdanog partnera i dodatno obezbedi energetsku stabilnost koja će biti glavni izazov u narednim decenijama - naveo je Basta.
On je naveo da Srbija, kao jedna od zemalja jugoistočne Evrope, ima dobar geostrateški položaj, koji treba da iskoristi u oblasti energetike kako bi se ostvarili strateški i nacionalni ciljevi razvoja.
Po njegovim rečima, električne energije u svetu sve će više nedostajati i to nije nikakva tajna. Tako, recimo, Elektroprivredi Srbije nedostaje 700 megavata instalisane snage godišnje, a uz razvoj industrije u budućnosti bi taj nedostatak mogao da naraste i do 1,4 gigavata.
- U Evropskoj uniji se 42 posto električne energije proizvede iz termoelektrana, 26 odsto iz nuklearki, električna energija proizvedena iz vetra dostigla je 13 odsto, iz hidroelektrana je 12 odsto, a četiri posto je solarna energija. U Francuskoj se u nuklearnim elektranama proizvede čak 80 odsto električne energije koja se troši, a Danska, koja je najveći proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora jer proizvede pet puta više nego što je potrošnja, u različitim periodima godine mora da uvozi energiju iz nuklearnih reaktora iz Belgije i Francuske. Dakle, sigurno je da proizvodnja struje iz nuklearnih elektrana ima budućnost - ističe Zdravković.
Međunarodna agencija za energetiku prognozirala je da će do 2050. godine potrošnja električne energije porasti za najmanje 60 odsto.
- Energija će biti sve skuplja i biće je sve manje. Promeniće se sigurno i procenti kada je u pitanju potrošnja energije u svetu. Naime, trenutno Evropa i SAD zahvataju 37,8 odsto svetske potrošnje energije, Rusija i Zajednica nezavisnih država osam odsto, Kina 20, Indija, Bangladeš, Indonezija, Pakistan, Indokina 12 odsto, a Afrika svega 4,5 odsto - kaže Zdravković.
D. Mlađenović