U Beču prodaju „Caricu Jelenu" i "Albanskog ratnika" Paje Jovanovića

Ko želi i ima novaca, 9. novembra u “Doroteumu” ima šansu da kupi poretret carice Jelene. To jest delo manjih dimenzija, koje je, u stvari, studija za portret carice Jelene, koja će kasnije postati deo čuvene slike "Krunisanje cara Dušana ". Studija je ulje na dasci, dimenzija 18 sa 22 santimetra. Procenjena vrednost je od 10.000 do 15.000 evra.

Studija je verovatno napravljena tokom njegovog studijskog putovanja i priprema za konačnu verziju “krunisanja”. Kako piše u katalogu aukcije, delo je prikazano u Beču na godišnjoj izložbi u “Kunstlerhausu” 1901. godine. Model je verovatno bila njegova mezimica iz detinjstva Mila Mandukić, majka poznatog šahiste Bore Kostića (1887-1963).

Jedna od najznačajnijih istorijskih kompozicija ikada naslikanih u našoj nacionalnoj kulturi , ”Krunisanje cara Dušana” ili ”Proglašenje Dušanovog zakonika” nastaje u vreme kada je Kraljevina Srbija, krajem 19. veka, pozvana da učestvuje na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Za potrebe adekvatnog predstavljanja države, 1897. formiran je odbor koji je vodio pripreme, a od Paje Jovanovića je naručeno da naslika monumentalnu kompoziciju ”Krunisanje cara Dušana”.

Sam Jovanović započeo je opsežne pripreme za ovu narudžbinu srpske vlade 1899. godine. On je u dogovoru sa tadašnjim predsednikom vlade Kraljevine Srbije i velikom ličnošću naše kulture Stojanom Novakovićem, promenio glavni motiv slike, i iz krunisanja cara Dušana nastalo je proglašenje Dušanovog zakonika. Razlog za odustajanje od krunisanja je čisto slikarske prirode. To je učinjeno zato što je sam čin pravoslavnog krunisanja vezan za unutrašnjost hrama, a ono je bez dnevne svetlosti, odnosno pod svetlošću voštanica, tako da se Jovanović odlučio se za prikazivanje proglašenja zakonika na otvorenom polju i to pred Sabornom crkvom u Skoplju, pokazujući vojnu, pravnu i političku snagu mladog srpskog carstva.

Jovanović za potrebe ovog monumentalnog dela obilazi stare srpske prestonice - Prizren i Skoplje, tada još uvek pod okupacijom osmanske Turske, zajedno sa manastirima Gračanicom, Lesnovom, Žičom i drugim, da bi prikupio što više autentičnih elemenata za svoju sliku.

Pošto je još Dušanov deda kralj Milutin u Srbiju uneo kompletan romejski (vizantijski) dvorski ceremonijal, što je ukazivalo na snagu i ambicije srpske srednjovekovne države, Paja Jovanović je odlučio da caru Dušanu i carici Jeleni naslika romejska carska odela.

U rekonstrukciji toga kako je izgledalo odelo romejskih i srpskih careva (i kraljeva od Milutina pa naovamo) Paji Jovanoviću je pomogao tadašnji glavni kostimograf Bečke opere Blašker. On je na osnovu njemu poznatih romejskih slika i freski uradio nacrte odela, po kojima je Jovanović naslikao odežde srpskog cara Dušana i carice Jelene.

Druga ponuđena slika je "Albanski ratnik koji puši”. Nastala je 1900. godine , a radi se o ulju na dasci dimenzija 40,5 sa 31,5 centimetara. Procenjena vrednost dela je od 50.000 do 70.000 evra. Kako rastu cene i procena dela Paje Jovanovića možda najbolje pokazuje primer s junske aukcije . Dva platna Paje Jovanovića iz njegove orijentalne faze prodata su na aukciji u "Doroteumu" i daleko su premašila procenjene vrednosti – i to za nekoliko puta. Ko je kupac oba dela nije bilo poznato, ali je identitet jednog otkrila carina na beogradskom aerodrom u julu, kada je novi vlasnik pokušao kupljeno da unese u zemlju, a da pazar nije prijavio.

Slika "Stražar", dimenzija 70 puta 60 centimenara, koja je bila procenjena između 20.000 i 30.000 evra, prodata je za 137.500 evra. Upravo je ovo delu i zadržano na beogradskom aerodromu.

Delo znatno manjih dimenzija, 16 puta 12 centimetara, pod nazvanom "Albanski ratnik", dostiglo je cenu od 47.800 evra, iako je bilo procenjeno na iznos između 12.000 i 16.000 evra.

Bašibozuci od pola miliona

Do sada su najveću cenu postigla "Dva bašibozuka pred kapijom" Paje Jovanovića iz 1887-1888. godine, urađena tehnikom ulja na drvetu, formata 46 puta 35 centimetra. Početna cena na aukciji orijentalista u aukcijskoj kući "Sotbi" u Londonu, 2018. godine, bila je 100.000 funti, a prodata je za 465.000 funti, odnosno 530.000 evra.

Ova druga mala slika dostigla je ovako visoku cene pre svega zbog pedigrea. Naime, prvobitno je bila u kolekciji austrougarskog cara Franca Jozefa Prvog (1830-1916).

Sve ovo pokazuje da cene dela Paje Jovanovića rastu na međunarodnom tržištu, te da je on i dalje ubednjivo najskuplji srski slikar. Kako se stvari odvijaju vidi se i po tome što je tokom prethodne decenije, ne računajući 2021. godinu, u “Doroteumu” prodato ukupno 10 dela Paje Jovanovića, a "ubrzanje" je veoma vidljivo jer bi samo ove godine mogle biti prodate čak četiri slike.

Treba podsetiti da je, u "Doroteumu", 2019. prodata Jovanovićeva "Prosidba" za 125.300 evra, a osam godina pre toga "Sokolar" za 104.000 evra.

Dejan Urošević