Đalu proslavio paor snagator: Obrad Koledin, Srbin, junak, pa do veka

Koledini su stara đalinska familija, a pojedinosti kako je došlo do “brečanja” Obrada Koledina i ishodu okršaja pod cirkuskom šatrom, uvek se s ponosom prisećaju. Cecilija Koledin, Bunjevka čijem je pokojnom mužu Atanasiju, Obrad Koledin bio pradeda, svojevremeno nam je ispričala da je junak iz Đale imao 56 godina, kada je u Segedinu izašao na megdan Lorencu.

- U familiji, a i među meštanima Đale i okoline, oduvek se pričalo da je pradeda mog muža Atanasija bio jako jak. Njegova snaga se pročula kada su se jednom Obradovom komšiji u blato zaglibila seljačka kola sa tovarom. Ljudi su se mučili da ih iščupaju iz blata, ali nikako nije išlo. Prišao je Obrad, zasukao rukave, zagazio u blato, uhvatio za srčanicu, podigao zadnji deo punih kola iznad blata pa je zahvaljujući tome komšija mogao dalje. Đalinci su tada videli koliko je Obrad jak, što se pročulo po okolnim banatskim selima, pa i do obližnje varoši Segedin - ispričala je Cecilija.

Ondašnje novine su pisale da Obrad bio seljak, “mali gazda, koji je orao, kopao i uredno upravljao svojim gazdinstvom i svojom kućom”. Nije bio bogzna kolko kršan, ali da je u svim dimenzijama razvijen, tako da mu je i spoljašnost odavala snagu.

Raščuje se to do Segedina, prvo na pijaci kod mosta gde su se sastajali Srbi Banaćani sa Segedincima, a posle i dalje. Nekako baš u to vreme dođe iz Beča circus i gazda čuje za “gvozdenog čoveka” iz Đale. Obećavao je gazda bečkog cirkusa nagradu od 1.000 forinti, onome ko obori “najjačeg čoveka na svetu”, atletu i rvača iz njegove trupe. Pozivali su zainteresovane da se jave i tražili mu dostojnog takmaca, ali ga u Segedinu nije bilo…

Segedin je Peštac mali.

Čujte telal što telali:

“Lorenco se junak hvali,

Mnogi su se pouzdali,

Našeg doba hanibali,

U koštac mu potrčali,

Al’ tek što se pohrvali,

Osetiše da su mali,

Pa se kleli, pa su pali,

Jest, tako se Lorenc hvali.

To se čulo čak u Đali.

Kad se čulo to u Đalo,

Tu se Srbi uzrujali,

Pa rekoše, ko u šali:

“Neka ide Obrad mali,

Neka njega Lorenc svali,

Hajd, neka ga svali.

Tako je čuveni Čika Jova Zmaj to ovekovečio stihovima, a moguće je i da je i sam prisustvovao događaju u Segedinu. Čuvši za poziv bečkog cirkusa u Segedinu, Đalinci su navaljivali na Obrada da se okuša u brečkanju protiv Lorenca. Opevao je Čika Jova Zmaj i taj slučaj: 

“Ima neki rac u Đali.

Taj se mnogo baš ne hvali,

Al’ se drugi pouzdali,

Pa ga, evo, naterali,

Da na megdan stane ali”.

- Iz pripovedanja znam da je tada vlasnik cirkusa dolazio sa Lorencom u Đalu da vide i ubede Obrada da se uhvati u koštac sa Lorencom. Obrad nije bio odviše viosk, oko 170 centimetara, a Lorenco je bio dvometraš, pravi div, pa su ga zvali Herkules. Da bi ušao u kuću Koledinovih morao se saginjati. Obrad im je kazao da je već u godinama i da se nikad nije rvao. Ipak su ga ubedili da Lorencu izađe na megdan - kazuje Cecilija Koledin.

“U celom Segedinu osvanu plakati kako će se u subotu rvati s čuvenim Bečlijom “najjačim čovekom sveta”, Obrad Koledin, “gvozdeni čovek iz Đale”. Cirkus je te večeri bio prepun i svet je čekao poslednju najatraktivniju tačku programa. Naravno, na predstavi je bilo mnogo Đalinaca, Sirižana i Krsturaca. Čak su neki došli iz Sente i Sanada, a viđen je i segedinski prota Jevrić… Borba je trajala skoro pola sata: Obrad je bio čas na ponjavi, čas na nogama. Rvanje se, kao i obično završilo jednim iznenadnim i energičnim pokretom. Atleta je, za tren oka, bio po svim propisima položen na pleća. Sudija odzviždi i proglasi Obrada za pobednika. Banaćani su upali u arenu i počeli ljubiti svog zemljaka”, pisao je list “Dan”.

Zabeleženo je da je da su se Banaćani celu noć veselili po segedinskim krčmama, a da je najburnije bilo na keju kraj Tise u krčmi “Onozo Poldi”, gde je sa svojim Đalincima osvanuo Obrad Koledin i trošio zarađanih 1.000 forinti.

O “brečanju” Obrada i Lorenca, naša sagovornica Secilija Koledin, iznosi detalje, da je Lorenc na ponjavu izašao u sportskim helankama i namazao se uljem, a da je Obrad na sebi imao lalinske bele gaće od lana.

- Kad su izišli na megdan, uhvatili su se u koštac, Lorenc je hteo da zgromi i uništi našeg Obrada, ali se on kao jaki paor nije dao. Dovikivali su Đalinci obradu da uhvati Lorenca ispod plećke, pa kad ga je ščepao i brečio, našao se na plećima i pukle su mu helanke. Obrad je dobio zasluženu nagradu od 1.000 forinti, što je u to vreme bila velika suma. Obrad je danima u Segedinu slavio pobedu, nisu mu dali da ide kući, sve dok nije potrošio forinte dobijene za nagradu, a usput je prodao i nekoliko lanaca zemlje. Vratio se kada je uvideo da će skroz ostati kratkih rukava - ispričala je Cecilija Koledin.

Milorad Mitrović