Zeleni krov i zid ŠOSO Milan Petrović na Novom Naselju

S tim u vezi se u Novom Sadu sprovodi i projekat “GReNERGY – Ozelenjavanje gradova – Razvoj i promovisanje energetske efikasnosti i održive urbane životne sredine u pograničnim gradovima između Hrvatske i Srbije”, a vodeći princip za projektnu ideju je pronaći rešenja zasnovana na prirodi, u cilju obnove i rehabilitacije urbanih ekosistema. Glavne aktivnosti projekta su implementacija zelenog krova i zida i solarnih panela na odabranim javnim zgradama u Novom Sadu i Osijeku, a za to su izabrani ŠOSO “Milan Petrović” na Novom naselju i sportsko igralište kod komšija u regionu. 

Kako je za list “Dnevnik” objasnio profesor sa Prirodno–matematičkog fakulteta i rukovodilac projekta Stevan Savić, suština je na ozelenjavanju gradova, promovisanju i upotrebi energije i energetske efikasnosti u Novom Sadu i Osijeku. Projekat se finansira iz fondova Evropske Unije i ulazi u sastav IPA programa prekogranične saradnje između Hrvatske i Srbije. Partneri u njegovoj realizaciji su pet institucija iz oba grada, a nosilac je Prirodno–matematički fakultet.

- Naš deo posla je da predstavimo pilot-projekat, odnosno primer dobre prakse na dva objekta, jedan u Osijeku, a drugi u našem gradu i procenili smo da u tu svrhu zelena infrastruktura može da se postavi na krov i zid ŠOSO “Milan Petrović” na Novom naselju – objašnjava profesor Savić. – Postavili smo zeleni krov i zeleni zid na jednom delu objekta, da bi bar tu on ostvarivao tražene rezultate, zbog prirodnosti izolatora. Urađena je i solarna elektrana snage 120 kilovata koja bi, prema procenama, u zavisnosti od doba godine, mogla da pokrije od 30 do 50 odsto sadašnje potrošnje električne energije same škole. Sa jednom takvom zelenom energijom smo želeli da prikažemo da objekat, koji možda nije dovoljno energetski efikasan, može da se poboljša.

Po njegovim rečima, postavka ima neverovatne ekološke benefite, s obzirom na to da je emisija ugljen dioksida nula i to je ono što se forsira kroz Evropsku Uniju i Agendu Ujedinjenih nacija – smanjivanje emisije ugljen dioksida.

- Primetili smo, bar kada govorimo o Novom Sadu, da su javni objekti najviše energetski neefikasni jer je dosta njih starije gradnje – kaže naš sagovornik. - Takvi tipovi objekata su odlični kandidati za postavljanje zelene infrastrukture, te je ovaj projekat primer da rešenje postoji i može da se primeni i na drugim objektima.

Nedavno je u prostorijama JKP “Gradsko zelenilo” održana i radionica za sve zainteresovane koji žele da nauče nešto više o ovom spoju arhitekture i prirode jer on nesumnjivo predstavlja budućnost održivosti gradova. Ta ustanova je jedan od partnera na realizaciji tog IPA projekta.

- Na ŠOSO “Milan Petrović” izgradili smo zeleni krov na površini od 486 kvadratnih metara i zeleni zid na 82 kvadratna metra i, ono što je važno istaći, jeste da “Gradsko zelenilo” ima u planu u budućnosti da tako radi na ozelenjavanju gradu – ponosno će pomoćnica direktora za komercijalne poslove i turizam Jelena Prica. – Učestalija urbanizacija i brz razvoj grada koji prati trendove 21. veka, nekako uvek idu na uštrb zelenih površina, a sadnja zelene infrastrukture jeste način da nadomestimo manjak zelene površine u određenoj meri. Tako utičemo i na zeleniju i kvalitetniju životnu sredinu u kojoj ljudi borave i žive. Kroz projekat smo imali obuku kako održavati postavljene zelene pokrivače, te su ti radnici i na terenu.

Na radionici je rukovodilac odeljenja proizvodnje JKP “Gradsko zelenilo” Danijela Andrić pričala o odabiru vrsta za zelenu infrastrukturu, kojoj prethode i druge aktivnosti, napominjući da je mogućnost proširenja zelenila u urbanim celinama pitanje na globalnom nivou, a jedini izlaz koje se primenjuje jeste podizanje zelenih zidova i zelenih krovova, koji iziskuju kompleksan posao.

- Pre samog montiranja, mora ići njihovo projektovanje, koje će sagledati sve preduslove i pripreme za rad na objektu koji je odabran – priča Danijela Andrić. - U okviru zelene konstrukcije postoji više slojeva, od termoizolacionih, drenažnih, zaštitnih slojeva do sloja zelenila koje zapravo dolazi na kraju. Jako je važno napraviti pravi izbor objekta jer njegova konstrukcija mora ostati vodonepropustljiva, stabilna, dugotrajna i zaštićena. Takođe se mora obratiti posebna pažnja na vremenske uslove koji vladaju na visini, za razliku od tla, poput temperature, vetrovi su jači, veća je izloženost svetlosti, a naleti kiše su snažniji. Pođednako je važan i pravilan izbor mobilijara, materijala i biljaka, a sve zajedno dovodi do stvaranja uslova u kojima neće doći do ugrožavanja bezbednosti samog objekta. Na kraju, kada se sagledaju svi ti aspekti, može se krenuti u realizaciju postavke zelene infrastrukture.

Postoje i različiti tipovi zelenih krovova, a na školi je postavljen  ekstenzivni, koji se formira zelenim pokrivačima tla. Zatim postoji poluintenzivni, koji osim pokrivača tla ima ukrasno šiblje i ukrasne trave, dok intenzivni zeleni krov pored nabrojanog ubire i prisutnost drveća. Svaki od pomenutih krovova iziskuje posebno održavanje.

- Prilikom postavljanja ekstenzivnog zelenog krova koriste se većinom pokrivači tla i njega karakteriše debljina supstrata od sedam do 15 centimetara, dok je težina nosivosti oko 150 kilograma po metru kvadratnom bez biljaka – poručila je naša sagovornica. - Biljke koje se sade u tim uslovima su perene, odnosno sedumi i trave livadskog tipa, kojima nije potrebno veliko održavanje jer imaju izuzetno mali korenov sistem, te u uslovima suše i velike temperature zahvalne su za održavanje. Sedumi imaju aktivan korenov sistem tokom cele godine, naročito zimi, i zahvalni su za održavanje, otporni na sve vremenske uslove, a mogu da se instaliraju na gotovo svaki ravan krov ili onaj sa maksimalnih 30 odsto nagiba. Od ukrasnih trava su korišćene kareks, festuke i poe, u obodnom delu samog krova.

Urbana bašta

Poluintenzivni zeleni krov ima mogućnost fizičke dostupnosti korisnicima jer su, osim pomenutih pokrivača tla, ovde prisutne ukrasne trave i žbunaste forme. Debljina supstrata se kreće od 15 do 40 centimetara, a težina je oko 350 kilograma po kvadratnom metru bez biljnog materijala. Veći je izbor vrsta koje mogu da se sade, a prostor može da se koristi u različite svrhe: mesto za odmor ili rekreaciju, a ponekad i mesto za uzgajanje nekih povrtarskih kultura. Kod intenzivnog zelenog krova interesantno je to što se na stambenom objektu ili poslovnoj zgradi nalazi krovna bašta, tačnije vrt jer pored svih nabrojanih vrsta sadrži i drvenaste forme. Debljina supstrata je od 40 do 120 centimetara plodne zemlje, koja je dovoljna za rast i razvoj korenovog sistema i samih biljaka, te dozvoljava formiranje vrta (baze) koja se, inače, formira na konvencionalan način. Težina je oko 1.500 kilograma po kvadratnom metru. Takvi krovovi, odnosno urbane bašte, nude velike potencijale, kako za dizajn samog prostora, tako i za namenu, dok je koristan i za biodiverzitet, zbog raznovrsnosti biljnog materijala. Međutim, takav krov iziskuje intenzivno održavanje tokom cele godine.

Zeleni krovovi nude i ekološke prednosti jer ne samo da utiču na kvalitet i količinu atmosferske vode, već i na zagađenje vazduha, zemljišta i vode. Osim toga, utiču i na smanjenje buke, koja je veliki problem urbanog stanovanja.

- Očuvanje biodiverziteta je poseban aspekt delovanja jer zeleni krovovi predstavljaju staništa za brojne insekte i male ptice, koje, nažalost, u gradovima gube svoje mesto za život – iskrena je Andrić. - Zeleni krovovi imaju i estetsku vrednost samog objekta, dok je evidentna ušteda u ekonomskim smislu jer se novac odvaja za rashladne sisteme tokom leta ili grejne sisteme zimi. Primetno je snižavanje temperature za 0,5 stepeni Celzijusa, što redukuje količinu električne energije za osam odsto. Zeleni krovovi mogu da opstanu do 20 godina.

I. Bakmaz