Erne Sagmajster: Grožđe sa Fruške gore, podrum na severu Bačke

Dva hektara vinograda autohtonih sorti grožđa Erne neguje na više potesa u ataru Iriga na Fruškoj gori, a podrum i vinarija su mu na severu Bačke u Kanjiži. Kako priznaje takav raspored je u početku bio priličan izazov.  

- Kada nam je dolazio naš prijatelj Jožef Nađ, naš Kanjiženin, svetski poznati koreograf i mag savremenog pozorišta, često smo zajedno odlazili u Irig da kupujemo vina, pa me je jednom prilikom pitao, da li bi pristao da sadimo vinograd i napravimo naša vina. Krenuli smo da sadimo stare sorte vinove loze koje smo ustanovili da su velikom verovatnoćom sa Fruške gore. Išli smo na podizanje zasada autohtonih tradicionalnih sorti, a ujedno smo zasadili i nešto crnog burgundca pino noar. Tražili smo najbolje potese, istorijske potese gde su bili najbolji vinogradi. To je bilo dosta lako da se pronađe, jer su nam dosta pomogli meštani - priseća se Sagmajster.

Ovogodišnja berba je iznedrila oko 60 odsto od uobičajenog roda grožđa, bobice su bile male, mali je i randman, ali Sagmajster ističe da je kvalitet izvanredan.

- Zbog suše rod je podbacio ne samo kod stvarno dobrih autohtonih sorti sa ovog podneblja nego kod svih. Ove sezone vegetacija je bila kratka, jer je kasno krenula, grožđe je rano sazrelo, ali je dobro što su u bobicama ostale kiseline i ima slasti, pa ipak očekujem da će biti izvanredna godina za vino - optimista je Sagmajster koji je u međuvremenu ostao sam u ovom poslu, ali bez obzira na to, želi da proširi vinograde koji su u ataru Iriga i iznad Neradina podignuti 2009. i 2010. godine.

- Postigli smo sa mladim zasadima vinograda dobar kvalitet vina, tako da sada imamo možda prvo vino iz Srbije koje je u uparivanju hrane u restoranu sa dve Mišlenove zvezdice u Berlinu. Ove godine smo imali izvoz vina u SAD, predstoje isporuke za Italiju, verovatno još u Švedsku, Dansku, Holandiju i Nemačku - otkriva Sagmajster.

Odluka da se posveti vinogradarstvu na Fruškoj gori, a vino spravlja u podrumu kod kuće na severu bačke, nije slučajna. Sagmajster je ispričao da je u poreskim knjigama u Segedinu, udaljenom tridesetak kilometara od Kanjiže, ostalo zapisano da je više od 80 stanovnika Segedina nekada, početkom 16.veka, imalo u posedu vinograde na Fruškoj gori! Poznato je iz tog vremena da su vlasti Segedina i Sente zaratili, kada su Senćani uveli dažbine za vino koje su Segedinci prevozili brodovima rekom Tisom.

- Nas je privuklo ono što smo uvideli u vinima koje smo kupovali u Irigu, da postoji ogromna mogućnost da se naprave veoma kvalitetna vina. Fruška gora je za mene jedno od najboljih vinogorja na svetu. Vina iz drugih vinogorja teško mogu da se mere sa vinom fruškogorskih vinograda. Ona su izbalansirana, imaju kiseline i spravljaju se od grožđa koje je zrelo, a i struktura vina je veoma dobra - objašnjava Sagmajster.                

On na Fruškoj gori neguje autohtone sorte furmint, kadarku i lipolist, koje kasno sazrevaju, ali napominje da promenom klime grožđe uspeva sve lakše da sazri ali i da mu ostanu kiseline.

- Jer, to su sorte sa dosta dobrim kiselinama, što je u ovim klimatskim promenama izuzetno važno – smatra naš sagovornik i ukazuje na svetski poznatu vinarku Yensis Robinson, koja tvrdi da je furmint među tri najbolje bele sorte na svetu.

-Kadarka je pre vek i po bila zastupljena 70 odsto na Fruškoj gori, a sada jedva da je ima, na svega desetak hektara. Vino kadarke se izuzetno traži i lako ga prodamo. Mada je kao vinska sorta osetljiva, teško može da se uzgaja za potrebe vinske industrije jer zahteva puno rada i veliki je rizik, ali može se postići dobra cena vina - ukazuje Sagmajster.

Prvi opis sorti vinove loze sa Fruške gore sačinjen je početkom 19.veka, a mnogo je indicija da su te sorte dospele u Šomlou, glavno vinorodno područja za bela vina u Mađarskoj, takođe i Tokaj.

- Na ova dva mesta su išli vinari sa Fruške gore pred najezdom Turaka. Jedna grupa vinara je išla sa francuskim stanovništvom sa Fruške gore do Tokaja, a druga grupa prema Šomlou. Tamo su odneli i sorte vinove loze koje su uzgajali. To su bile izuzetne sorte, jer Fruška gora je u srednjem veku bila evropski poznata po vinima - potseća Sagmajster.

Na probirljivom vinskom tržištu, Vinariji “Sagmeister”, u početku je bilo teško da nađe svoje mesto.

- Teško je dok vas ne upoznaju i ne shvate šta i kako radite. Kod nas se rade male serije, sve je organska i ručna proizvodnja, što je teško. Naših vina nema u prodavnicama nego samo u specijalnim vinotekama i nekim reprezentativnim restoranima u Beogradu, Subotici, Berlinu, Budimpešti, biće ih uskoro u Italiji… Vina ima koliko grožđa rodi u našem vinogradu, a krenuo sam ove godine i sa kupovinom grožđa koje ću pretočiti u vina koja će imati pristupačniju cenu… - konstatuje naš sagovornik.

U vinarstvu može da se zaradi, ali Sagmajster smatra da su često u ovom poslu veliki igrači koji imaju druge izvore.

- Mnogi računaju i upoređuju koliko koštaju grožđe i vino, ali gube iz vida da su troškovi veliki. Recimo, analiza kod nas za jedno vino, koja ako hoćete da izvozite traje pola godine, košta 14.000 dinara, plus 4.000 pri svakom izvozu. To je samo za jednu etiketu, a svake godine pravim vina sa šest-sedam etiketa furminta, kadarke i lipolista - priča Sagmajster.

Milorad Mitrović