U trgovini na veliko 10.000 firmi bez ijednog zaposlenog

Privredna društva s više od 250 zaposlenih prošle godine povećala su broj zaposlenih za 4,7 odsto, tako da je 586 društava zaposlilo 523.405 radnika ili 43 odsto ukupnog broja zaposlenih u privredi.

Navodi se i da su društva koja imaju od 52 do 250 zaposlenih u protekloj godini povećala broj radnika za 2,7 odsto pa je u njima radilo 277.026 zaposlenih. Povećanje broja radnika za 4,4 odsto imala su i privredna društva u kojima je zaposleno od 11 do 50 radnika pa je u 10.822 društva radilo 235.532 radnika.

Od ukupnog broja privrednih društava skoro trećina je onih u kojima nije bilo nijednog zaposlenog, iako ih je manje nego godinu ranije. Naime, u saopštenju APR-a se navodi da je u 2020. godini za 3,1 odsto smanjen broj društava bez zaposlenih, ali da 31.465 ovih društava ima udeo od 29,7 odsto u ukupnom broju privrednih društava.

Najveći broj društava bez zaposlenih je u sektoru trgovine na veliko i malo - 9.578, a potom slede ona iz oblasti prerađivačke industrije - 4.820, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti - 3.892 i građevinarstvu - 3.234 društava. Prema veličini su u najvećem delu - 99,1 odsto mikro društva jer ih je 31.188, ali ih, na osnovu poslovnih prihoda i vrednosti ukupne aktive, ima i među malim, srednjim i velikim privrednim društvima.

Po rečima predsednika Saveta samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, kada se govori o preduzećima u kojima nema zaposlenih, govori se o firmama u kojoj je direktor, praktično, jedini koji radi u njemu.

- Prošle godine u četvrtom kvartalu u Srbiji je bilo ukupno 2.127.492 zaposlena, a taj broj se znatno razlikuje od onih iz ankete o radnoj snazi za isti kvartal koji govore da je zaposlenih bilo oko 2.920.000 - kaže Goran Milić. - Reč je o radnicima koji rade na privremnim i povremenim poslovima, a procenat tako angažovanih radnika raste. Naime, udeo nestandardnih radnika je s 11,4 odsto, koliko je iznosio 2010. godine, porastao na 22,5 procenata u 2020. godini. U najlošijem položaju su radnici koji rade na crno i koji negativne posledice tog angažmana osećaju i sada, a tek će ih u budućnosti osetiti, kad stignu godine za odlazak u penziju ili ukoliko dođe do povrede ili nesreće na radu.

- Uz podsticaje za samozapošljavanje koje obezbeđuje država određeni broj nezaposlenih okreće se nekom poslu i počinje da ga radi, te je sa stanovišta smanjenja nezaposlenosti to pozitivna mera koja bi trebalo da dovede do većeg interesovanja za pokretanje samostalnog posla i upuštanja u te vode - kaže Milić. - Neko u tome bude uspešan, a neko manje uspešan, ali se prilikom pokretanja samostalnog posla svakako svi nadaju da će se održati na tržištu, polako sticati mesto na njemu, bivati uspešniji i zaposliti nekoga .

Milić ukazuje da je samozapošljavanje jedan od načina da se pomogne u pokretanju samostalne delatnosti, da na početku zaista nema nijednog zaposlenog osim onoga ko je pokrenuo posao, ali da se kod mnogih to i promeni.

- Ovakva praksa poznata je u celom svetu, a poznato je i da se svake godine veliki broj firmi i otvori i zatvori, ali dobar deo i ostane na tržištu, stekne svoje mesto na njemu i proširi se - kaže Milić.

D. Mlađenović