Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Milovan i Branislav Mijatov iz Melenaca pčelarstvom se bave četvrt veka

23.09.2021. 11:38 11:39
Piše:
Foto: pixabay.com

MELENCI: Milovan i Branislav Mijatov iz Melenaca pčelarstvom se bave četvrt veka. Danas imaju oko stotinu košnica ali, kako stvari trenutno stoje, njihov broj će verovatno smanjiti.

- Pčelarstvo je težak posao. Malo manje težak za srednje pčelare kakvi smo mi, a mnogo težak za one velike. Za njih, to je težak i skup posao, a uz to ide i veliki rizik. Kad je godina loša, kao što je ova, a i nekoliko prethodnih, gubici kod velikih su toliki da od njih gotovo da ne mogu da se oporave - priča Branislav Mijatov.

Što se tiče prinosa meda, ova godina spada u lošije.

- Podbacila je bagremova paša, lipova je bila katastrofalna, a izvukla nas je suncokretova. Zanimljivo je da je ona sve zanimljivija i pčelarima iz centralne Srbije, koji masovno sele košnice na suncokret u Banatu, kog ovde ima najviše zbog blizine uljara. Ove godine na njivama pod suncokretom je bilo skoro kao na Divljem zapadu - ko pre postavi košnice, njegova je paša. Mislim da će morati da se uredi ova oblast, jer je na suncokretu velika gužva. Pogotovo što i poljoprivrednici koji seju suncokret vole pčele na njivama, jer im prinos zbog oprašivanja bude veći i za 30 odsto - objašnjava Mijatov.

Mijatovi su ove godine prvi put vrcali med od uljane repice.

- Uljana repica je za nas otkriće, a verujem da će biti sve popularnija paša. Prva je od svih paša, a med koji smo dobili skoro je beo, blag, vrlo ukusan - kaže Branislav.

On smatra da je Vojvodina odlično područje za pčelarstvo.

- U Vojvodini imamo pet paša. Prva je uljana repica, pa bagrem, lipa, suncokret i livada. E, sad, koliko je pčelarstvo isplativo, zavisi od mnogo faktora - ističe naš sagovornik.

Mijatovi su ove godine bagremov med na veliko prodali po ceni od sedam evra za kilogram, što je odlična cena.

- Prinos je manji, ali su cene, pogotovo za bagrem, ko je uspeo da ga uhvati, odlične. I cena suncokretovog raste, sad je stigla do tri evra za kilogram na veliko. Kako će biti do kraja, videćemo. Za potrošače kod nas, gde se inače med ne koristi dovoljno u ishrani, cena je visoka. No, ja tu cenu uvek uporedim sa cenom kutije cigareta. A da  bi se dobio jedan kilogram meda, jedna pčela treba da obavi milion letova - zaključuje Branislav Mijatov. 

Ž. B.

Piše:
Pošaljite komentar