Vučić: Hvala na svemu učinjenom za Srbiju; O Kosovu, litijumu...
BEOGRAD: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić večeras je, u zajedničkom obraćanju sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, još jednom izrazio ogromnu zahvalnost na poseti Beogradu, što je, rekao je, velika čast za našu zemlju, kao i na svemu što je do sada učinila za Srbiju i Zapadni Balkan.
"Za razliku od mnogih drugih, kod nas zahvalnost ne traje kratko i kada ne bude ovde kao kancelarka, na isti način ćemo govoriti o tome šta je sve uradila", rekao je Vučić.
Preneo je da je sa Merkelovom imao, kao i uvek, otvoren razgovor, konkretan, o najvažnijim pitanjima za Srbiju i region.
Prema njegovim rečima, razgovarali su o evrointegracijama Srbije, i usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU, koja je u poslednja četiri meseca sa 46 odsto povećana na 62,5 procenta.
Vučić je rekao i da je veoma zahvalan Merkelovoj na svim konkretnim rezultatima u okviru Berlinskog procesa koji je pokrenula.
Kako je naveo, bilo je reči o svim regionalnim pitanjima, kao i o odnosima Beograda i Prištine.
"Srbija je posvećena dijalogu, jer smatramo da zamrznut konflikt nije dobro rešenje i da je potrbeno da dođemo do kompromisnog rešenja. Uvek ćemo biti otvoreni da razgovaramo kako da dođemo to tog rešenja, jer je to dobro za Srbe i Albance. Mi samo u miru vidimo budućnost", poručio je Vučić.
Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je danas u Beogradu da su odnosi dve zemlje zasnovani na saradnji i poverenju.
Merkelova je, na zajedničkoj konferenciji za štampu sa predsednikom Vučićem, rekla da joj je drago što je mogla još jednom posetiti Srbiju.
„Kroz godine naše saradnje uspostavili smo otvoren odnos pun poverenja. Na tom putu smo postigli ceo niz rezultata bez obzira što je pred Srbijom i celim regionom još dug put do članstva u EU, što je naš zajednički cilj“, podvukla je ona.
Ukazala je da su dve države tesno povezane i dodala da je imala priliku da, kroz zbirku istorijskih dokumenata koje je videla u Beogradu, spozna da su nemačko-srpski odnosi uspostavljeni davno u oblastima ekonomije, kulturi i politici.
Istakla je da, što se tiče ekonomske saradnje, dve države imaju uspešnu „priču“ iza sebe.
U svom obraćanju medijima posebno je ukazala na 80-tu godišnjicu napada Vermahta na Jugoslaviju.
S tim u vezi je najavila pola miliona evra koje će Nemačka dati za obnovu, ističući da je to važan signal pomirenja i sećanja na događaje, što je važno i za region.
Izrazila je zadovoljstvo što predstoji zaključivanje više bilateralnih sporazuma.
Prenela je da je sa predsednikom Vučićem razgovarala i o unutrašnjo-političkim pitanjima, kao i potrebi daljeg sprovođenja reformi, te i naglasila neophodnost otvaranja daljih pristupnih poglavlja.
Rekla je da je u oblasti pravosuđa potreban napredak, te dodala da je predsednik Vučić izneo plan rada u toj oblasti.
Merkel je ukazala da je njeno putovanje povezano sa regionom, podsećajući da će se sutra u Tirani sastati sa premijerima Zapadnog Balkana.
Ukazala je da važnu ulogu u procesu približavanja EU ima Berlinski proces, te izrazila zadovoljstvo što se već vide rezultati.
Međutim, naglasila je da Berlinski proces ne zamenjuje pristupni proces, već ima za cilj povezivanje u regionu.
„Dosta toga smo već postigli. Drago mi je što je predsednik ukazao na uspehe koji su nastali na osnovama Berlinskog procesa, da se možemo doći do napretka u ostvarivanju zajedničkog tržsista“, objasnila je ona.
Istakla je da će uskoro uslediti i Samit o Zapadnom Balkanu u Sloveniji.
Prenela je da je bilo reči i o Kosovu, kao i Bosni i Hercegovini, te mnogim drugim temama.
„Verujem da iskrenost u našim razgovorima i sposobnost da se druga strana čuje, na osnovu čega se preduzimaju dalji koraci odlikuje naše odnose“,istakla je Merkel.
Kazala je da je upoznala Vučića kao osobu koja ne daje lažna obećanja, već koja ih hrabro sprovodi u delo.
„Ohrabrujem da se nastavi napredak u oblasti vladavine prava, kao i ketanju ka pluralnom društvu. Ekonomski uspesi treba da budu podstrek za članstvo u EU“, zaključila je ona.
Merkel je kazala da kosovsko pitanje neće nestati i da se mora rešiti, ali da se neka pitanja rešavaju na kraju nekog procesa, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je Srbija svesna šta je uslov za ulazak u EU.
Na pitanje nemačkog novinara kancelarki Merkel da je i pre 10 godina kada je bila u Beogradu bilo na dnevnom redu da Srbija mora priznati Kosovo ako želi u EU, i da li je to neminovni uslov, ona je naglasila da će se neka pitanja rešiti na kraju procesa.
Podsetila je da nisu sve članice EU priznale Kosovo, ali da se radi o pitanju koje se mora rešiti da bi Srbija dobila od svih članica pristanak za prijem u članstvo.
„Nema smisla razgovarati o kraju nekog procesa pre rešavanja drugih problema. Ovo pitanje neće nestati, mora se rešavati. Ali ja sam za mapu puta gde se rešavaju najpre sva druga pitanja. Nadam se da ćemo imati novi napredak i u procesu oko Kosova“, objasnila je ona.
Rekla je da Nemačka na osnovu svoje istorije dobro zna da je potrebno vreme za rešavanje takvih pitanja i podsetila koliko je trajalo ujedinjenje Nemačke, dok smo došli, kako je rekla do sporazuma.
Predsednik Vučić kazao je da Srbija zna šta je uslov za pristupanje EU, da je to rešavanje odnosa sa Prištinom.
„Mi to ne krijemo pred našom javnošću. I večeras kada to svi prate, neću ni jednom rečju negirati ta naša saznanja. Zato vodimo dijalog na ozbiljan način“, objasnio je on. Vučić je ukazao da, kao što se čuje da Priština ima svoj ustav, tako ga ima i Srbija i mora ga poštovati.
Srbija, podvukao je, je spremna da razgovara o svim kompromisnim rešenjima, da razgovara da se urede odnosi, a pre toga da se dogovori da imamo slobodan protok robe, usluga, novca i ljudi, da približimo ljude, jer će onda biti lakše naći rešenje.
„Ako je pitanje da li smo svesni da nećemo ući u EU pre rešavanja kosovskog pitanja - apsolutno je jasno“, rekao je on.
Vučić je kazao da je o tome otvoreno razgovarao sa Merkelovom i kada su se slagali i kada nisu.
„Ja sam se trudio da uvek budem otvoren prema vama i prema njoj. Ja sam protiv zamrznutog konflikta, i ne mislim da je to rešenje. Niko se mojim rečima neće obradovati u Srbiji. Mislim da je dobro da ovo rešava ova generacija, ali mora biti kompromisnog rešenja, a ne rešenja koje bi ponizilo ili porazilo jednu stranu“, poručio je on.
Vučić i Merkel razgovarali su danas i o pitanju zaštite životne sredine, ističući da, ukoliko u Srbiji budu realizovana bilo kakva iskopavanja litijuma, sve mora da bude urađeno u skladu sa najvišim standardima, čuvajući životnu sredinu.
Na pitanje novinara da li je Nemačka zainteresovana za litijum u Srbiji, budući da interesovanje za ovu rudu pokazuju i SAD i Kina, Merkel je rekla da se, ukoliko se ceo svet interesuje za to, interesuje i Nemačka.
Podsetila je da je veliki broj nemačkih investicija u oblasti autoindustrije u Srbiji, navodeći da je litijum važan za buduću mobilnost i pravljenje baterija, te je i to bila tema razgovora.
"Srbija tu ima nešto što zaista vredi. Naravno, postoji zabrinutost da li će se eksploatacija vršiti u skladu sa ekološkim standardima. EU ima dobre standarde održivosti. Nije samo reč o nemačkim interesima, to je pitanje kojim će se baviti države članice EU, jer je očuvanje životne sredine u Evropi zaista važno pitanje", rekla je Merkel.
Predsednik Srbije je takođe ukazao da su razgovarali o pitanju potpune zaštite životne sredine.
"Da sve bude, ako bi bilo eksploatacije, u skladu sa najvišim evropskim i svetskim standardima, da zaštitimo narod. Narod mora da donese odluku da li ćemo da radimo ili ne", rekao je Vučić.
Kako je rekao, to je svakako velika prilika za nas, ali samo ako se obezbede čist vazduh, voda, planine i bezbedna i sigurna životna sredina za ljude.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon tet-a-tet sastanka s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel bio je domaćin na izložbi "Srbi i Nemci, Srbija i Nemačka u 19 veku".
Izložba obuhvata dokumenta koja oslikavaju odnose dveju zemalja i dva naroda u oblasti kulture, ekonomije i diplomatije, a deo su građe Državnog arhiva Srbije.
Nemačka kancelarka imala je priliku da vidi pisma kneza Mihaila Obrenovića ruskom generalnom konzulu u Beogradu Gerasimu Vaščenku u kojima piše o utiscima tokom boravka u Berlinu u januaru 1844. godine.
Među dokumentima na izložbi u Palati Srbija, priređenoj u čast dolaska jednog od najmoćinijih političara današnjice, nalazila su se i pisma koja govore o boravku filologa i reformatora srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića u Lajpcigu, gde je 1923-1824 štampao "Srpske narodne pjesme."
Takođe tu su i dokumenta iz 1856. godine koja svedoče o tome da je srpski Knez Alaksandar Karađorđević stipendirao školovanje srpskih vojnih pitomaca u Berlinu.
Nakon izložbe usledila je konferencija za novinare.
Nemačka kanelarka danas posle podne stigla je u dvodnevnu zvaničnu posetu u Beograd u okviru mini balkanske turneje. Ovo je njen durgi dolazak u Beograd, a sa predsednikom Vučićem do sada se sastala 16 puta.
Današnji susret tet-a-tet sa predsednikom biće jedini takav tokom njene posete Balkanu, a sutra će se u Tirani sastati sa svim predsednicima vlada zemalja zapadnog Balkana.