Spiru i Fantazio: Udomljavanje pitomog jaguara i veštac u Šampinjaku

Istini za volju, poneki od tih junaka su imali svoje magazinske premijere u prošlim decenijama ali uvek u krnjim verzijama (bez kontinuiteta, u lošoj štampi, bez kolora, sa neretkim skraćivanjima i slabim prevodima) ali su te publikacije odavno nedostupne čitaocima i svakako nedovoljne za puniji uvid u strip biografije autora i junaka.

Takav je slučaj i sa Spiruom i Fantazijom, veselim dvojcem ovde znanim i kao “Spira i Ćira” čije su se dogodovštine povremeno mogle čitati u raznim izdanjima (najredovnije u kultnoj “Stripoteci”) kao i u par kolor albuma pa bi se moglo reći da su oni poprilično popularni, posebno kada su bili u društvu sa Marsupilamijem a crtao ih je Andre Franken (1924-1997). Strip se, u novinskom formatu, pred čitaocima u svetu pojavio davne 1938. godine kada je na prvog strani prvog broja „Spiruovog žurnala” rođen potrčko Spiru; naime, direktor hotela „Muste“ je objavio oglas za potrčka koji treba da bude „mlad, veseo, prijatne pojave, vredan, vredan, snalažljiv itd.“ Ali, kandidati su bili sve sem traženog pa je direktor otišao do umetnika da mu nacrta najnoviji model potrčka što je ovaj i uradio a potom sliku poprskao „vodom života“ i oživelog potrčka poslao u svet! Originalni tvorac Spirua je Rob-Vel od koga je „Dupius“ 1943. otkupio autorska prava; strip je išao iz ruke u ruku sve dok nije stigao do legendarnog crtača Žižea koji mu je doneo i prvu slavu. Zbog brojnih obaveza Žiže je 1946. „Spirua i Fantazija“ predao mladom Frankenu koji će ga stvarati sve do 1969. kada je napustio strip i posvetio se svom originalnom junaku „Gaši Šeprtlji“. Frankenu nije bilo lako naći adekvatnu zamenu pa je „Dupius“ angažovao više umetnika (Furnije, Nik, Tom i Žanri, Morvan i Munuera, Šalan…) koji su se, duže ili kraće, zadržavali na serijalu. Serijal izlazi i danas i broji gotovo 60 redovnih i desetine vanrednih (samostalnih, prigodnih) albuma; pojavile su se i avanture mladog Spirua.

Spiru je zamišljen kao dečak potrčko-liftboj sa prepoznatljivom crvenom uniformom i kapicom (uz manje izmene frizure tako izgleda i danas); u nastavku serijala on je postao novinar istraživač. Ubrzo dobija drugara – nestašnu vevericu Spipa sklonu burnim reagovanjima na razne izazove i provokacije. Žiže je 1944. uveo novog junaka – Fanatazija, štrkljastog novinara sa nemirnim šiškama. Franken je stvorio Marsupilamija, čudnu zverku iz Južne Amerike (koju je poveo sa sobom kad je otišao iz serijala). Redovnu strip ekipu čine i žitelji sela Šampinjak (Grof od Šampinjaka, Gradonačelnik, pijanac), nekolicina reportera, ludi naučnik Zorglub, zločesti mafijaški bos, Fantaziov zli rođak... S vremena na vreme se pojavljuje i Gaša Šeprtlja koji se zahvaljujući svojoj upečatljivosti „osamostalio“. Franken je preuzeti strip razvio stilski i likovno, obogatio novim likovima i složenijim avanturama, kratke novinske priče pretvorio u one albumske dužine… Sveukupno, Franken je “Spirua i Fantazija” izdigao do nivoa relevantnog stripa za mlade i stare koji ima svoje mesto u istoriji frankobelgijskog, evropskog i svetskog stripa. “Čarobna knjiga” najavljuje kompletan Frankenov rad na ovom serijalu sabran u šest tomova.

Prvi tom ovog serijala ima tri celine-albuma: “Avanture Spirua… i Fantazija” čine četiri epizode nejednake dužine, nastale 1948-9. U pitanju su vesele dogodovštine (potraga za nacrtima robota, boks meč koji rešava pitanje časti na ulici, veselo jahanje po prirodi i “udomljavanje” pitomog jaguara u najambicioznijoj priči “Spiru kod Pigmeja”) očito namenjene najmlađoj publici, pune prostodušnih i detinje naivnih gegova i dosetki. Spiru je, kako i naslovi kazuju, nesporni junak avantura mada mu pomažu Fantazijo i Spip. Epizode su crtane u skladu sa zahtevima novinskog objavljivanja – u kaiševima (po pet na strani) sa po tri sličice što je, zbog prebacivanja velikog formata na knjiški, rezultiralo malim, gusto iscrtanim kvadratima. Drugi segment ovog toma čini album “Veštac u Šampinjaku” u kome priča “traje” preko 50 strana (scenario potpisuje Žan Dark) crtana primereno magazinsko-albumskom formatu koji podrazumeva tablu kao meru za stranicu stripa. Ovako “oslobođen” crtež dozvoljava i drugačije kadriranje kao i dinamičniju montažu table. Kao i u nekim ranijim epizodama mladi novinari susreću se sa čudnim pojavama koje su rezultat eksperimenata manje-više ludog naučnika (ovog puta Grofa od Šampinjaka) odnosno sa bizarnim primenama nauke (Grof “ojačan” tajnim napitkom obara svetske rekorde i tako se bogati) i namerama kriminalaca da preotmu i za svoje potrebe upotrebe pronalaske. Ova, uprkos humoru, seriozna tematika pojavljivaće se i kasnije u serijalu. Treći segment (u čijem crtanju je pomogao i Žiže) nazvan “Crni šeširi i još tri avanture Spirua i Fantazija” vraća dvojac (sada ravnopravan i u naslovu) u novinski format i kraće, duhovite pričice uglavnom kriminalističkih zapleta koji su dopunjeni velikom dozom humora i dosetki. Osim početne kvazi kaubojske zavrzlame najviše osmeha izmamiće problem koje Spiru ima sa levitacijom za koju je kriv zli mađioničar sa megalomanskim idejama.

 Ilija Bakić