Plavi voz, od pokretne rezidencije do muzeja na šinama

Voz koji je postavljen u garaži u Topčideru pojedinci i organizovane grupe, kako saznajemo u „Srbija vozu” mogu da posete svakog radnog dana od 8 do 14 sati, uz predhodnu najavu, slanjem mejla na marketing-srbvoz.rs i uz kupljenu kartu na blagajnama stanica Beograd Centar i Topčider…

Ideja da se oformi voz za potrebe putovanja predsednika Josipa Broza Tita, datira od 1947. godine, nakon čega se u fabrici „Heroj Srba” iz Smedereva pristupilo adaptaciji i prilagođavanju kola za navedene potrebe. Za vuču specijalnog voza koristile su se parne lokomotive. Odluka o građenju i nabavci novih lokomotiva i kola, potpuno prilagođenih navedenim potrebama doneta je 1956. godine. Samo godinu dana kasnije iz nemačke fabrike iz Minhena isporučene su tri dizel lokomotive, koje su nosile nazive „Dinara”, „Kozara” i „Sutjeska”. Nova kola za Specijalni voz proizvedena su 1959. godine, od najkvalitetnijih materijala u fabrikama „Dragoslav Đorđević - Goša” iz Smederevske Palanke i „Boris Kidrič” iz Maribora.

Prvobitna garnitura voza, sastojala se od deset kola, a činili su je: salon za glavne goste, protokolarni salon, Titov salon, svečana trpezarija, restoran, kuhinja, kola za spavanje (dva kola) i energetska kola (dva kola). Kasnije, u sastav voza su uvrštena i dodatna kola za spavanje, ona za prevoz automobila, prtljažna i energetska, tako da je park Specijalnog voza činilo 23 kola. Ona su Plavom vozu činila jednu celinu i bila su tako projektovana, opremljena i funkcionalno povezana da su omogućavala boravak, rad i sve protokolarne obaveze predsednika Tita. Smatrao se najluksuznijim vozom ondašnjeg vremena, sa originalno izrađenim enterijerom uglavnom u drvetu. Voz je bio opremljen klima uređajima, ozvučenjem, internom telefonskom centralom, kino projektorom, radio uređajima za spoljnu komunikaciju, kao i spoljnim ozvučenjem koje je omogućavalo obraćanje predsednika Tita sa prozora salona.

U sastavu Plavog voza postoji i „gluva soba” u kojoj su dve fotelje i mermerni sto. U predhodnom periodu služila je za razgovore tadašnjeg predsednika SFRJ i stranog državnika, nasamo, bez prisustva drugih zvanica. Dimenzija sobe je tri sa tri.

Tito je Plavim vozom prešao oko 600 hiljada kilometara u zemlji i inostranstvu i u njemu razgovarao sa oko 60 najviših državnika i državnih delegacija sveta. Između ostalog Plavim vozom putovali su britanska kraljica Elizabeta, grčki kralj Pavle i kraljica Frederika, predsednik Sovjetskog Saveza Brežnjev, Libije Gadafi, Etiopije Selasije, Egipta Naser, Indije Nehru, Alžira ibn Bela, Gvineje Seku Ture, Turske Bajar, kao i mnogi drugi. Plavim vozom, na svoje poslednje putovanje, Josip Broz Tito je prevežen od Ljubljane do Beograda dana 5. maja 1980. godine.

Da ništa nije bilo prepušteno slučaju i da je obezbeđenje bilo i te kako ozbiljno i bez greške govori i podatak da je pored Plavog voza postojao i takozvani „prvi voz” koji je bio predhodnica i izvidnica glavnom vozu. U sastavu prvog voza bila su salonska kola, kola za spavanje i kola za prevoz automobila. Spavaćim kolima putovala je vojska (garda), koja je imala svrhu obezbeđenja.

U „Srbija vozu” kažu da se posle smrti predsednika Tita, 4. maja 1980. godine, Specijalni voz, kao celina, retko koristio za potrebe državnih organa SFRJ. Plavi voz je saobraćao u okviru granica tadašnje SFRJ, za potrebe članova predsedništva Lazara Koliševskog, Borisava Jovića, italijanskog predsednika Pertinija do Bara, kao i francuskog predsednika Miterana do Ljubljane. Vlada premijera Vojislava Koštunice angažovala je Plavi voz pri otvaranju starog železničkog mosta u Ostružnici 2006. godine. Sve vreme i danas, Plavi voz se nalazi u garaži u Topčideru. Od 2004. godine, otvoren je za širu javnost.

- Od 2015. godine, nastankom „Srbija Voz” a.d. stručne službe su ispitivanjem tržišta, a po modelu „Orijent Ekspresa”,  krenule u intenzivniju promociju posebne ponude Plavog voza i privukle veliku zainteresovanost  pojedinaca i poslovnih komitenata za posete i davanje u zakup u komercijalne svrhe. Od tada,  Plavi voz postaje prestižna ponuda „Srbija voz“ a.d. Kao istorijski muzej na šinama, simbolično, 29. novembra 2019. godine, je išao od Beograda do Užica, gde je interesovanje građana, da vožnjom osete duh prošlih vremena, bilo veliko i tražila se „karta više“.  Pored redovnih putnika, tom prilikom putovali su i strani novinari koji su reportaže sa ovog putovanja objavljivali na svim društvenim mrežama i izveštavali o promotivnoj vožnji koja nikoga nije ostavila ravnodušnim - navode u „Srbija vozu”. Za života Hju Hfener je govorio da će proslaviti rođendan časopisa „Plejboj„ u Plavom vozu, ali do realizacije nije došlo…

- Sve dok pandemija nije zaustavila redovne tokove putnika, interesovanje domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica za posete i zakup Plavog voza je bilo veliko. Na mejl adrese „Srbija Voza” je stizao ogroman broj zahteva i upita domaćih i stranih kompanija, udruženja i ljubitelja železnice,  za rezervisanje zakupa i nekoliko godina unapred. Da je došlo do realizacije svih zahteva, Plavi voz bi saobraćao svakog drugog dana u mesecu.

Slađana Aničić Ilić