U susret grejnoj sezoni: Pelet najtraženiji, drva najjeftinija
BEOGRAD: U Srbiji je najjeftinije grejati se na drva, koja su nabavljena po nižim cenama, dok je najskuplja varijanta grejanja ona koja se dobija pomoću električne energije.
Za jedan dom od oko 60 kvadrata, za jednu grejnu sezonu, morate da izdvojite oko 38.000 dinara ukoliko se grejete na drva, odnosno, čak skoro 130.000 dinara za grejanje na struju. Centralno grejanje je sve manje popularno, uprkos kvalitetu zagrevanja i komforu koji nudi, upravo zbog visoke cene.
Čak 40 odsto domaćinstava greje se pomoću čvrstog ogreva, a u stovarištima tvrde da su najtraženiji briketi i pelet, uprkos činjenici da su drva i dalje najpovoljnija. Grejanje pomoću peleta ili briketa daleko je jednostavnije za upotrebu, pakovanje i skladištenje, a nema ni dodatnog posla poput sečenja, slaganja ili čišćenja koje ugalj i drva zahtevaju, tvrdi za Tanjug prodavac stovarišta čvrstog uglja Nenad Lazić.
Pelet je mnogo lakši za upotrebu, spakovan u dzakove, lako se skladišti i pripremljen stavlja u kotao, nema fizičkog rada poput cepanja drva, kaže Lazić i dodaje da je bitna i ekološka prednost peleta.
Proizveden od biljnog otpada, drveni pelet čine prirodni materijali i ne sadrži dodatna veziva, hemikalije ili aditive. Cena grejanja na pelet za dom od 60 kvadrata iznosi od 50.000 do 60.000 dinara pa ne iznenađuje podatak da je to sve popularniji vid grejanja.
Grejemo se na pelet i zadovoljni smo,kaže penzionerka iz Beograda.
Vrsta grejanja koja je sve manje popularna je centralno, a naši građani se najviše žale na cenu "grejanje je vrlo dobro jer zagreva sve prostotije u stanu, ali bi moglo da bude malo jeftinije", kaže za Tanjug naša sugrađanka, a sa njom je saglasan i mlad momak iz Beograda koji tvrdi da bi cena trebalo da bude za 20 odsto niža.
Nisam zadovoljan moglo bi da bude bolje, a najviše sam nezadovoljan trajanjem grejne sezone, dodaje on.
Ipak, priča o grejanju nije potpuna bez podataka o dobroj izolaciji i stolariji. Za topli dom to su ključni faktori što je prepoznala i država.
Tako će svi zainteresovani građani koji se prijave na konkurs za subvencije za zamenu stolarije, kotlova za grejanje i izolaciju, platiti samo polovinu vrednosti radova, a država i lokalna samouprava ostatak novca uplaćuju posle provere završenog posla.
