Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

EKSKLUZIVNO Glumac Set Gilijam o seriji „Okružen mrtvima“

04.09.2021. 10:54 10:56
Piše:
Foto: FOX/AMC

Poslednje putovanje kroz svet „hodača“, koji su 2010. godine u seriji „Okružen mrtvima“ osvojili naš svet,  počelo je nedavno na kanalu Foks, gde ovu TV sagu kroz 11. sezonu pratimo ponedeljkom u 22.55 sati.

 Od buđenja iz kome šerifa Rika Grajmsa (Endrju Linkoln) u opustošenoj bolnici do trenutka kada se posle godina tumaranja i borbe za život pred preživelima ukazao trag nade i obrisi nekog novog ljudskog društva, prošlo je više od decenije. Period koji su obeležili silni zapleti, raspleti, neočekivani obrti, ali i rejting koji je seriji „Okružen mrtvima“ doneo titulu TV fenomena poslednjeg velikog šoua čiji će se uspeh teško dostići. A glavno pitanje za milione obožavalaca širom sveta je - ko će na kraju preživeti. I baš na to pitanje pokušali smo da dobijemo odgovor i u ekskluzivnom razgovoru sa glumcem Setom Gilijamom, koji u seriji igra oca Gabrijela, jednog od onih likova koji su seriju promenili iz korena u poslednje tri sezone.

– Moraću da vas razočaram, ali ne znam. Ne zbog toga što se to krije od nas. Scenario je završen davno. Neke od moji kolega poput Elenor Macure koja u seriji igra Jumiko već su pročitali sve epizode poslednje sezone i tačno znaju kako će se serija završiti. Ja jednostavno nisam želeo da znam. Iako smo i sa snimanjima već na polovini, za mene je put ka kraju tek počeo. Želim da produžim ovaj trenutak što više budem mogao – iskreno priznaje na početku razgovora za TV magazin jedna od najvećih zvezda serije koja je osvojila dva Emija uz još sedam nominacija za istu nagradu Set Gilijam.

A kako odolevate napadima obožavalaca koji pokušavaju da izvuku od vas neku pikanteriju?

– Ponekad me to podseća na borbu sa zombijima. Samo naviru i naviru, a ja moram nekako da izvučem živu glavu (smeh). Moj spas je u neznanju. Pošto nemam nikakve informacije niti sam želeo da znam bilo šta o tome hoće li otac Gabrijel preživeti ili ne i kako će se završiti serija, ne moram da se borim sa sobom da slučajno nešto ne otkrijem. Mada to ne znači da će bilo ko od strastvenih fanova zaista da mi poveruje da ništa ne znam i da će prestati da me ispituju.

Na koji način je „Okružen mrtvima“ izmenila televizijski svet i u čemu se krije tajna njene popularnosti?

– Ako pogledate osnovne informacije o seriji na internetu i na sajtovima specijalizovanim za TV i filmski program kao odrednica žanra za „Okružen mrtvima“ stoji - horor. U principu, da. Imamo zombije, napet scenario, virus koji je svet pretvorio u planetu živih mrtvaca. Ipak, za mene je ova serija mnogo više od običnog horora. Kad god čitam scenario zombiji su tek sporedna stvar. Često ih i ne primetim. „Okružen mrtvima“ je vrhunska psihološka drama koja govori o ljudima i njihovim unutrašnjim borbama u situaciji koja sve njihove parametre - od morala do zadovoljavanja najosnovnijih fizioloških potreba, dovodi do samih krajnosti. Suočeni sa nemogućim oni otkrivaju ko su i šta su. Tokom 11 sezona imali smo priliku da pratimo pravi psihološki urnebes. Pravu lepezu ličnosti koje su se kontinuirano urušavale i gradile iz pepela uvek u nekom drugačijem obliku. Smatram da je upravo to ono tajno oružje serije „Okružen mrtvima“.


Kada je život u opasnosti važno je da li si borac

Posle 11 sezona koja slika je ta koja će za vas biti uspomena na „Okružen mrtvima“? 

– Bez sumnje to su svi oni dani na setu koje sam proveo sa divnim ljudima i kolegama. Ne znam kako će moj život izgledati posle svega. Međutim, izdvojio bih još jednu. To je slika jednog od zombija iz neke epizode, više se i ne sećam o kojoj je reč. Na sebi je imao klasično poslovno odelo, karakteristično za japije i uspešne mlade biznismene koje viđamo na Vol stritu ili na bilo kojoj svetskoj berzi. Slika tog zombija u markiranom odelu sa sve maskom i onim zastrašujućim hodom tipičnim za našu seriju snažno mi se utisnula u pamćenje. Čini mi se da sam tada, posmatrajući tog statistu dok baulja kroz vlagu i močvare Džordžije shvatio koliko su ljudi u stvari ranjiva i bespomoćna bića. U bolesti nije važno ko si bio i u kojoj direktorskoj stolici si sedeo. Sve je to nebitno. Čak je nebitno i kada nisi zombi. Većina naših junaka u normalnom svetu bavila se poslom na koji su tokom prethodnih 11 sezona potpuno zaboravili. Kada je život u opasnosti nevažno je da li si sveštenik ili advokat. Računa se samo da li si borac ili nisi.


Jedan od likova koji je prošao kroz taj urnebes je i vaš otac Gabrijel. Ko je on sada na samom kraju?

– Gabrijel je počeo kao otpadnik. To je ono što je odredilo njegovu poziciju u novom svetu. Progonjen svojim demonima pokušao je da ih utiša time što se menjao i što je Rikovoj družini ponudio jedino što je imao. Veru. On je tokom poslednjih sezona bio taj moralni kompas za naše junake. Na neki način bio je stena koja im je ulivala sigurnost. Međutim, kao i u životu, na početku i na kraju ste uvek sami. Na početku, kada borba tek počinje i na kraju, kada se završava. Što je usamljeniji, Gabrijelovi demoni postaju sve glasniji. Ono što smo činili tokom života ne nestaje. Odlazi sa nama. I to je sjajna poruka mog lika. Postoji suština onoga što jeste i postoje maske ispod kojih se skrivate. Na kraju, kada ostanete sami, maske možete da nosite samo pred sobom, ali vi dobro znate šta je ispod njih.

Da li nam na ovaj način sugerište kako će izgledati kraj Gabrijelove priče? Hoće li on, ipak, umreti?

– I vi ste jedan od onih fanova koji ne veruju da ništa ne znam (smeh). U svakom slučaju, Gabrijel će doživeti novu transformaciju. U prethodnim epizodama videli smo ga kao junaka koji je odigrao neke od ključnih poteza za preživljavanje ekipe. Čak je bio i vođa. Međutim, ta etapa je završena i svi likovi su prepušteni preispitivanju gde su posle 11 sezona i ko su oni danas. U Gabrijelu se ponovo javlja onaj strah koji je na neki način dobar jer čoveka drži budnim. Dobro je da se čovek ponekad zapita: „Da li sam pogrešio“? Tako se seti da je čovek. Imam osećaj da danas ima više onih koji su zaboravili na to da su ljudi i ne razmišljaju o svojim postupcima.

V. Bijelić                                                                                                                          

Foto: FOX/AMC

Piše:
Pošaljite komentar