Uz poraz i slabo izdanje fudbalera Vojvodine u Kruševcu: Na potezu struka i uprava

Štaviše, ušli su u duel poprilično konfuzno i smušeno, bez ideje kako da iole duže zadrže loptu u svom posedu i organizuju igru, pa je domaćin to iskoristio da konstantno ugrožava njihov gol i već u 6. minutu stigne do prednosti od 1:0. Novosađani su igrali izuzetno defanzivno, bez vidljivije namere da učine nešto konkretnije u napadu, a jedini je Veljko Simić pokazivao kakvu-takvu želju da se nadigrava s rivalom i nekako pokrene saigrače. Bilo je to, međutim, premalo i nedovoljno da bi tim trenera Slavoljuba Đorđevića eventualno ugrozio gol Vasiljevića, pa je ekipa iz Lazarevog grada, slobodno to možemo da kažemo, bila mnogo bolji rival i zaslužila da na odmor ode s rezultatskom prednošću.

Konstantna opasnost po odbranu gostiju bio je Milan Spremo, nekadašnji đak omladinske škole „Ilija Pantelić“. Upravo je on centrirao kod vodećeg gola, zanimljivo je da se i tom prilikom stvorila velika gužva ispred golmana Nikole Simića, u kojoj je Kovačević za trenutak uspeo da otkloni opasnost, a onda je Petar Kunić postigao atraktivni pogodak u debitantskom nastupu za kruševačku ekipu. Očigledno je iskusni trenerski vuk Milan Đuričić dobro procenio da bi umeće ovog igrača moglo da bude od koristi za njegov tim i Kunić mu se na najbolji način revanširao. Vredan pomena, što se učinka ekipe iz Novog Sada tiče, bio je jedino pokušaj kapitena Nemanje Čovića u 34. minutu iz slobodnog udarca i tu bismo stavili tačku.

Jeste, doduše, krenula Đorđevićeva ekipa otresitije u nastavku, pritiskajući odbranu suparnika, ali do  stopostotnih prilika nije uspevala da stigne. Činilo se, ipak, da će uspeti da izjednače, ali su onda primili i drugi gol u 75. minutu i priča u ovom susret bila je završena. VAR je presudio da prekršaja nad golmanom Simićem nije bilo, što su gosti tražili od sudije Jovanovića, a Dejan Kerkez je zatresao mrežu i potpisao se pod važnu pobedu Napretka.

Ukupni utisak koji su ostavili igrači Vojvodine bio je veoma bled i nedorečen. Čak i kada su imali punu inicijativu, nisu uspevali da se nametnu i pokažu rešenost da promene tok utakmice. Interesantno je bilo i to što je trener u nastavku načinio samo jedno izmenu, pa je Mrkaić ušao umesto mladog Kabića, što se ispostavilo kao nedovoljno da se tim pokrene. E, sad, da li Đorđević na klupi ima igrača sposobnog da stvari preokrene, drugo je pitanje, tek susret je tim iz Novog Sada  završio onako kako ga je i počeo – smušeno, konfuzno i bezidejno.

Pokušali smo juče da stupimo u kontakt s nekolicinom fudbalera Vojvodine, kao i trenerom Đorđevićem, kako bismo od njih čuli objašnjenje koji su to bili razlozi za slabu partiju, ali se na naše pozive niko nije javljao. Saznali smo tek toliko da su svi oni dobili slobodno do četvrtka kada će nastaviti s treninzima i na kojima neće biti članova mlađih reprezentativnih selekcija, koji imaju obaveze prema nacionalnom timu.

Mogu li Čović, Vukadinović, Stevanović, Simići i družina mnogo bolje da zaigraju u nastavku prvenstva, ili je partija koju su u Kruševcu pružili bila realni odraz trenutnog kvaliteta i mogućnosti, pitanje je za struku, nikako ne za novinare. Po nama, ovoj ekipi najviše nedostaje pravi plejmejker, igrač koji će stati na loptu i preuzeti organizaciju igre, mada se o tome, barem ne javno, u finišu prelaznog roka ne govori. Bez želje da se mešamo u bilo čiji posao, jasno je da Novosađani moraju (pitanje je sada da li to i mogu) da puno podignu nivo forme i pokušaju da barem stišaju sve glasnije nezadovoljstvo navijača i svih onih koji Vojvodinu vole. Još uvek se može pričati o tome da je tek početak sezone i da vremena ima da se ispravi propušteno, ali samo pod uslovom da počnu da igraju hrabrije i na gol više od rivala. Dani pred nama i moguća događanja na fudbalskoj pijaci mogli bi da ponude neke odgovore na ovu temu, pa je jasno da su sada na potezu sportski sektor i uprava kluba.

A. Predojević