Voždovi posmrtni ostaci počivaće u Vavedenjskom manastiru

Vladika Vasilije je naglasio da će sa patrijarhom srpskim Porfirijem razgovarati danas o datumu za obavljanje tog čina.

- Ovo je veliki dan za Srbiju i Srpsku Vojvodinu – istakao je predsednik Odbora za sprovođenje nacionalnog projekta povratka posmrtnih ostataka  vožda Đorđa Stratimirovića u otadžbinu Aleksandar Đurđev. - Na sastanku sa vladikom Vasilijem uvažena je molba porodice Stratimirović i Odbora za sprovođenje nacionalnog projekta povratka posmrtnih ostataklja vožda Đorđa Stratimirovića u otaybinu da se njegovi posmrtni ostaci sahrane u Sremskim Karlovcima. Vladika Vasilije je uvažio naše molbe i blagoslovio da se vožd Stratimirović sahrani u manastiru Vavedenja Prevsete Bogorodice, poznat kao Gornja crkva u samom centru Sremskih Karlovaca. Ovaj manastir je značajan zbog toga što je metoh manastira Hilandar i zato što su u njemu sahranjeni patrijarh srpski Georgije Branković i patrijarh Lukijan Bogdanović.

Po rečima Đurđeva, javnost će vrlo brzo biti obaveštena o datumu kada će se obavititi taj dostojanstven čin i narod će biti pozvan da prsisustvuje svečanosti.

- Zahvaljujemo se svim ljudima dobre volje koji su imali sluha da se sprovede ovaj srposki nacionalni projekat. Na taj korak se čekalo više od stotinu godina – naglasio je Đurđev.

Kako kaže praunuk slavnog vojskovođe Ivan Statirmirović, tim iz Centra za razvoj Šajkaške uspeo je neverovatnom efikasnošću i brzinom da ostvari prvi deo u tom poslu, a to su ekshumacija i prenos kostiju u Srbiju i sada ostaje da se voždovi posmrtni ostaci nakon 113 godina počivanja na groblju Sveti Marko u Beču, trajno pohrane u Sremskim Karlovcima koje je on 12. juna 1848. godine svojom genijalnošću i ratničkom veštinom odbranio od daleko nadmoćnije mađarske vojske pod upravom Janoša Hrabovskog.

- U celoj Vojvodini, naročito u delovima u kojima su se desile odsudne bitke u aprilu 1849. godine, još uvek pamte svog vožda Đorđa Stratimirovića kao jednu od najznačajnijih ličnosti, koji je svojom hrabrošću, vojničkom veštinom, pobedama i značajem kod vojske i naroda, postigao da Vojvodina bude odbranjena i postoji i dalje – kaže Ivan Stratimirović. - To je bio razlog da se pitanje gde će biti položeni njegovi posmrtni ostaci ozbiljno razmotri. On je za istoriju Vojvodine, ali i za celu Srbiju jedna od najznačajnijih ličnosti i to mesto treba da odgovara njegovim zaslugama.

Kovčeg sa ekshumiranim Stratimirovićevim kostima, dopremljen je u subotu i smešten je u kapelu Gradskog groblja u Novom Sadu, u prisustvu praunuka Ivana Stratimirovića, njegovog sina Đorđa i Ivanovog sinovca Stefana, vladike sremskog Vasilija i predsednika pomenutog Odbora Aleksandra Đurđeva, te članova pravnika dr Siniše Novkovića, arhitekte Gorana Milenkovića i istoričara Danijela Kulačina.

Đorđe Stratimirović je rođen u Novom Sadu 7. februara 1822. Potiče iz ugledne veleposedničke porodice Stratimirović iz Kulpina. Bio komandant srpske vojske 1848. godine. U prvi plan izbio je kada se sukobio na Ugarskom saboru u Požunu sa Lajošom Košutom. Početak revolucije 1848. godine ga je zatekao u Novom Sadu. NaMajskoj skupštini Majskoj skup{tiniu Sremsmim KarlovcimaSr­emskim­ Ka­rlovcim­a, gde je Đorđe Stratimirović zastupao Kulpin, izabran je za predsednika Glavnog odbora naroda srpskog koji je trebalo da rukovodi ustankom. Tokom mađarsko-srpskog rata odneo je kao vojni komandant mnogo pobeda. Posle sloma revolucije 1849. godine stupio je ponovo u austrijsku vojsku i od čina konjičkog potpukovnika došao do čina general-majora. Penzionisan je 1859. godine a do tada je u nekoliko mahova obavljao poverljive diplomatske misije za AustrijuAustriju u Crnoj GoriCrnoj Gori, na Krfu, u EpiruEpiru, SrbijiSrbiji i ItalijiItaliji. Dva puta bio je poslanik u Državnom Ugarskom saboru u Požunu, a nekoliko puta poslanik na srpskim narodnim-crkvenim saborima u KarlovcimaKarlovcima. Posle 1877. godine povukao se iz javnog života i preselio u Beč, gde je živeo povučeno do smrti 15. decembra 1908. godine. Napisao je autobiografiju koja je izašla na srpskomsrpskom i nemačkomnema~kom jeziku, što je objavio njegov sin Đorđe 1913.

Poslednja želja vožda Stratimirovića iskazana u njegovim memoarima „Uspomene” bila je da bude sahranjen u Sremskim Karlovcima.

Z. Milosavljević