U Vojvodini 156 velikih i 22.393 mikro preduzeća
NOVI SAD: Od ukupno 105.593 preduzeća, koliko ih je u Srbiji bilo prošle godine, najviše je mikro preduzeća 90.106, zatim malih 12.187, srednjih 2.716, dok je najmanje bilo velikih preduzeća čiji je broj lane iznosio 584, navodi se u radnom dokumentu Republičkog zavoda za statistiku o preduzećima u Srbiji.
Velika preduzeća su ona koja zuapošljavaju više od 250 radnika, srednja od 50 do 249, mala od 10 do 49, a miro zapošljavaju do 9 radnika.
U regionu Vojvodine poslovalo je 26.485 preduzeća - od kojih 22.393 mikro, 3.194 mala, 742 srednja i 156 velikih preduzeća. Najviše preduzeća je iz oblasti trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila - 8.376, a potom slede preduzeća u prerađivačkoj industriji - 4.397 i stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima - 3.021. Najviše zaposlenih u Vojvodini radilo je u prerađivačkoj industriji jer je od ukupno 295.185 zaposlenih na posao u ovoj oblasti odlazilo 124.097 radnika. U oblasti trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila bilo je 55.069 zaposlenih, saobraćaj i skladištenje - 18. 323, a u delatnosti poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo - 17.325.
Posmatrano za celu Srbiju po sektorima, najveće učešće u ukupnom broju preduzeća imale su trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila - 30,9 odsto, prerađivačka industrija - 16,2, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti - 13,1, građevinarstvo - 8,6 odsto.
Najveći promet ostvarila su velika preduzeća - 38,3 odsto, zatim srednja s učešćem od 24,6 odsto, mala - 22 procenta, dok je udeo mikro preduzeća u ukupnom prometu iznosio 15,1 odsto.
Po delatnostima, najveće učešće u prometu imala su preduzeća iz oblasti trgovine i popravke motornih vozila - 37 odsto, prerađivačke industrije - 28,1 odsto, te građevinarstva 8,2 procenta.
Bruto dodata vrednost (BDV) raspoređena je tako što je učešće mikro preduzeća iznosilo 10,5 odsto, malih 18,6, srednjih 23,5 i velikih 47,4 odsto.
Prerađivači najviše zaposlili
Kada je reč o broju zaposlenih na republičkom nivou, od ukupno 1,2 miliona radnika u preduzećima, u mikro preduzećima je radilo 13,8 odsto, u malim preduzećima bilo ih je 20,4 procenta, u srednjim 23 odsto, a najviše ih je radilo u velikim preduzećima, koja su zapošljavala 42,8 odsto radno angažovanih.
Najviše zaposlenih, 392.215 ili 32,4 odsto, radilo je u prerađivačkoj industriji, a druga na listi bila je trgovina i popravka motornih vozila s 241.795, odnosno 20 odsto zaposlenih od ukupnog broja.
Posmatrano po delatnostima, najznačajnije učešće u BDV-u su ostvarila preduzeća iz prerađivačke industrije - 29,5 odsto, trgovine i popravke motornih vozila - 19,3, informisanja i komunikacija - 10,4 odsto i građevinarstva 8,6 odsto.
U izveštaju RZS kaže se i da se strategija razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva temelji na kvalifikovanoj analizi postojećeg stanja, koja treba da omogući adekvatno srednjoročno planiranje budućeg razvoja ovog sektora u Srbiji. Svakako, treba imati u vidu iskustva u promociji malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u zemljama u tranziciji. Mikro, mala i srednja preduzeća smatraju se jednom od vodećih snaga ekonomskog razvoja. Ona stimulišu privatnu inicijativu i preduzetničke sposobnosti, fleksibilna su i mogu se brzo prilagođavati promenama na tržištu, generišu zaposlenost, utiču na sve raznovrsniju ekonomsku aktivnost, doprinose izvozu i trgovini i osnovni su činilac razvoja konkurentske ekonomije.
D. Mlađenović