Penzionerima putopiscima „Draganova nagrada”

Radovi nagrađenih i pohvaljenih, kao i majstora pera, našli su se u istoimenom zborniku, objavljenom sedmu godinu zaredom, a pojedini autori su predstavili svoja dela. Ujedno je upriličeno sećanje na majstora pera Aleksandra Damjanovića, čemu je prisustvovala njegova supruga Nada Damjanović, prvonagrađena u okviru prvog konkursa za „Draganovu nagradu“.

- Različita istraživanja pokazuju da su stariji i penzionisani sugrađani na neki način skrajnuti iz društvenog života. Osim nekoliko manifestacija koje su im namenjene, u Srbiji i regionu ne postoji kampanja za aktivno starenje, niti nešto što bi ih podstaklo da podele svoja životna iskustva, mudrost i osećanja – objašnjava jedna od urednica zbornika „Putovanja bez granica“ Beba Kuka, po čijem je ocu nagrada ponela ime.

– Sve je to veoma važno, jer stariji koji su mentalno, emotivno i fizički aktivni, imaju kvaliteniji život i manje bolesti. Zato ideja ove nagrade jeste da im se pruži prostor da kažu i učine sve što žele, te da znaju da postoji neko ko želi da ih čuje, s njima proslavi njihov život, kao i da organizuje ovakva druženja, koja će im pokazati da su jednako vredni.

„Draganova nagrada“ ustanovljena je 2014. godine u znak sećanja na Dragana Kuku, autora „Knjige sjećanja“ i čoveka koji je, pogotovo u starijim danima, uživao u pisanju. Dodeljuje se pet puta godišnje u pet kategorija po tri mesta, a pošto veliki broj radova osvoji jednak broj poena, određene su i pohvale. Ove godine 15 je nagrađenih i 17 pohvaljenih radova širom Srbije, a priznanje je pre dve godine poprimilo i međunarodni karakter.

- U svom putopisu predstavila sam Eviju na kojoj sam boravila u banji Edipsus prošle godine, a s obzirom na blizinu Atine, muž i ja smo iskoristili priliku da odemo i tamo – otkrila je Biljana Benić iz Apatina, nagrađena u kategoriji za najlepšu žensku priču. – Bio je septembar, kad su boje lepe i sunce blago. Sve je bilo prekrasno. Mom mužu, koji je inače asketa i malo je putovao, posebno je godilo, pa je rekao: „Slikaj me svuda, niko mi neće verovati da sam u jesen svoga života doživeo Atinu.“ Među ljudima sveta osećali smo se dostojanstveno i srećni što možemo da vidimo helensku kulturu. Nagrađena priča nosi naziv „Atina i Edipsus u jeseni našeg života“, po izjavi mog muža. Inače, pišem kratke priče, a najviše me inspirišu ljudi koje upoznajem tokom života. Član sam Društva za borbu protiv raka jer sam i sama imala iskustvo te bolesti. Mnogo sam pisala o ljudima koji su oboleli od raka i preživeli tu strašnu bolest. Te priče su objavljene u posebnoj publikaciji „Živeti kao pre - životi 52 junaka“.

Putopisno druženje „Putovanja bez granica“ organizovali su Udruženje „Snaga prijateljstva“ – Amiti i Udruženje penzionera grada Novog Sada.

Tekst i foto: B. Pavković