Dnevnik u viševekovnom selu Međa: Oseti se duh mladih

Naizgled u nedođiji, to mesto, koje se nalazi u opštini Žitište, odiše novim početkom, jer vas dočekuju vredni i ambiciozni meštani, voljni da svoju skrajnutu i uspavanu lepoticu razbude, udese je po svojim potrebama i tako joj daju novi sjaj.

I iako su mali, jer ih ima svega oko 600 stanovnika, traže kao da su veliki, pa tako, mic-po-mic, uspevaju da dobiju taman koliko im treba da bi pokazali da su promene moguće uz volju, trud i organizaciju.

- U Međi je najlepši duh omladine - kaže novoizabrani predsednik Mesne zajednice Miljko Miljković, ponosno ističući da je upravo zbog toga i rešio da se iz Novog Sada vrati u svoje rodno mesto. - Dosta omladine ne zna kako da ispolji ljubav prema selu, neorganizovani su jer nema ko da ih povede. Mi želimo da poguramo šta i koliko možemo, tako se odlučilo nas nekoliko mladih da popravimo stvari u selu, pa smo se kandidovali za novi saziv Saveta. Cilj nam je da unapredimo mesto i, između ostalog, da osnujemo Udurženje mladih „Jovan Lazić“ i da se preko njega realizuju projekti kojima bismo poboljšali sport, sredili selo, obezbedili sadržaj za mlade, mobilijar za decu, obnovili računarski centar u osnovnoj školi i slično...

’Vako skockanog sela nigde na svetu nema!

- Oooooo, dobar dan - uzvikuje Milorad Denda, dok sedi za kafanskim stolom, pijucka kafu i lista dnevnu štampu, zadovoljan što smo mu prišli na „čašicu“ divana. - Kako da vas ne primamo? Došli ste u naše mesto, primamo vas raširenih ruku! Znate kako ono kažu: „Selo Međa u banatskoj ravnici, proteže se na samoj rumunskoj granici.“

Uz ovakvu atmosferu, u Međi nikad nije dosadno, složni su i ostali gosti kafane u samom centru sela. A ta sloga je jedna od lepota ovog banatskog mestašceta, a deda Milorad dodaje da je, u stvari, jako dobra ćud tu i da su svi uljudni, pa ni nema trzavica.

-Da li ima negde na svetu bolje mesto od ovog - ozbiljno nas pita Denda, a mi skoro sigurni da ipak ima i potpuno sigurni da moramo da kažemo da ipak nema. - Nigde nema lepšeg centra odavde pa do Sjedinjenih Američkih Država. Gledaj ’vako: tamo je škola, pa crkva, Mesna zajednica, pa kafana, pa još jedna kafana, ambulanta, apoteka, pošta, prodavnica i u sredini park. Da li ste negde videli nešto tako lepo, skockano? Pa to nigde na svetu nema!

To bi sve i imalo smisla, naročito što dece ne manjka u Međi toliko kao u nekim drugim selima, te su meštani posebno i važni kad pričaju o svojoj osmoletki koja svake godine ima pregršt talentovanih i pametnih đaka koji već decenijama nižu pobede na raznim takmičenjima.

- Želimo i da sredimo omladinski dom, pogotovo pozorišnu salu. Ideja je da jedna prostorija bude namenjena i etno sobi, za koju imamo materijal, samo treba da osposobimo prostor. Svesni smo da ne možemo da očekujemo velike investicije, ali mi svejedno imamo brojne planove i želimo da radimo malo po malo - napominje Miljković, dodajući da su među njima i asfaltiranje poprečnih ulica, postavljanje rasvete, adaptiranje zgrade Mesne zajednice, proširenje groblja...

A gde se najbolje mogu oslušnuti potrebe meštana ako ne u neke od tri lokalne kafane? Ili na turnirima u fudbalu i basketu? Ili u parku? Ili, od pre dve godine, i na ribnjaku za koji su godinama grebali i na kraju se izborili?

Darinka i dalje bez svog krova nad glavom

Darinki Višnjevac je tokom poplava 2005. godine stradala kuća, zbog čega je država krenula sa zidanjem nove i naprasno - stala. Podignuti zidovi godinama su nemo zvrjali, dok nisu počeli da pucaju i da se razdvajaju, zbog čega je njen sin Nebojša rešio da uzme stvar u svoje ruke. I dok je on s majstorima uspeo da obezbedi ploču, krov i stolariju na kući, što ih je stajalo oko 4.000 evra, Darinka je na sve moguće beogradske adrese slala pisma tražeći da im obezbede obećani novac kako bi se bar nakon 16 godina uselila u svom obećani dom. Kako bi imalo smisla staviti ključ u bravu i bezbedno prespavati u toj kući, potrebno je još oko 6.000 evra, što je i svota novca koju traži od države da joj obezbedi.

- Optimistični smo, uvek ima mladih koji hoće da nešto rade i pomognu, a čak nam i iz inostranstva šalju novac da ponešto sredimo u selu - priča predsednik Saveta, navodeći jednu jedinu manu koju Međa ima (naravno na našu molbu, jer je nemoguće da je ijedno mesto baš toliko savršeno), a to je velika udaljenost od Zrenjanina u kom se iole može doći do nekog posla.

Ostali, kojima je zemljoradnja bliža, bave se ratarstvom, voćarstvom i stočarstvom, a u poslednje vreme je i sve više programera koji svoj posao mogu da obavljaju čak i iz svoje Međe. Da li smo propustili još nešto da vam kažemo o ovom selu...? Pa, možda još to da su ostali bez graničnog prelaza nakon poplava 2005. godine, kao i da su rodno mesto Vuka Draškovića i nadaleko čuvenog Džonija Vajsmilera!

Lea Radlovački