Rezon: Ekologija kao savremena hajdučija

Piše: Milorad Bojović

Platon nije bio u pravu! Ljudsko sećanje jeste varljivo, ali da nije bilo Teuta i slova, sve važno progutao bi đavo zaborava. Zaborav, ta strašna epidemija, nije nastala ni u Markesovom Makondu! Već u Srbiji. Kratko pamćenje postalo je glavni srpski životni i politički resurs. Na njemu se zasnivaju međuljudski odnosi. Brakovi. Prijateljstva. I što je najopasnije, politički programi i delovanje stranaka i pokreta koji svoju borbu za ekonomsko upropaštavanje Srbije nakon pada s vlasti nastavljaju kroz ekološki rat protiv investicija.

Koristeći se mentalnim deficitom građana kao dokazanom dijagnozom, grupacije i pojedinci koji su doneli najpogubnija pravna akta, najrazornije planove i propise, nastoje da izrastu u ekološke i političke hajduke. Iz sigurnosti svojih državnih poslova, i ukradenog državnog novca, kao s najviše planine, gledaju na gradnju drumova i mostova kao na bogate karavane koje treba opljačkati.

Odbrana prirode postala je ubojitija od jatagana. U savremenoj hajdučiji protest se javlja kao ucenjivački potencijal za sticanje dobiti. Iz domaćih, ili stranih izvora. Svejedno. Na unutarašnjem planu organizatori protesta nastoje da svoje novčane potrebe instaliraju kao sistemsku korupciju. Račun je izveden na potencijalnom, ali realnom strahu donosilaca odluka za rejting i reputaciju. I pretpostavci da će radi očuvanja rejtinga pokušati da ih umilostive kroz dodeljivanje novca na konkursima, poslova na javnim nabavkama, članstvima u upravnim odborima, ili sinekurama opšteg tipa. Dakle, projekti smetaju samo do određene mere, iskazane u novcu, ili naturi. Na spoljnom planu, bunt je zasnovan na zastupanju interesa jedne ili više zemalja u odnosu na druge učesnike u tržišnoj utakmici. Savremeni srpski razbojnici ratuju za interes Evropske unije, protiv kinsekog širenja na Zapad.

I zato će Ustavni sud Srbije, kom su se pojedini novosadski borci protiv mostova, puteva i tunela obratili, imati lak zadatak. Sve što sudije treba da urade jeste da pročitaju nekoliko propisa donetih u vreme kada su na vlasti bili podnosioci inicijativa i ustavnih žalbi.

Najbolji argumenti protiv zahteva protivnika novog mosta u Novom Sadu, nisu ekonomske već zdravorazumske prirode. Sve što pokušavaju da spreče, lično su predložili. I ne samo to. Predlagali su i želeli više. I luđe. I po prirodu nezgodnije. Po Novi Sad i Novosađane još opasnije.

Evo prvog dokaza. Osim mosta, koji su predvideli sa dva ključna gradska akta, Generalnim urbanističkim planom od 2000. do 2021. i Prostornim planom Novog Sada od 2012. do 2022. godine, planirali su da kod Veternika podignu hidrocentralu.

Ta hidrocentrala upisana je u oba strateška dokumenta. Evo citata iz Prostornog plana Novog Sada od 2012. do 2022. godine, objavljenog 31. marta 2012. godine u Službenom listu Novog Sada, dva meseca pred izbore.

- Prostornim planom Republike Srbije planira se izgradnja hidroelektrane kod naselja Veternik radi iskorišćenja hidroenergetskog potencijala Dunava. Hidropotencijal na području Grada Novog Sada može se iskoristiti i izgradnjom malih hidroelektrana na brodskim prevodnicama na Kanalu DTD.

Hidroelektrana “Novi Sad” svojim položajem režimom i pratećim sadržajem uticaće na prostornu koncepciju Grada Novog Sada, a posebno na odbranu od poplava. Pored pozitivnih uticaja HE “Novi Sad” na rešavanje uslova plovidbe pri niskim vodostajima, iskorišćenje vodenog potencijala Dunava u energetske svrhe, objekat HE sa usporom, predstavlja ozbiljan uslov budućeg uređenja šireg okruženja, a pre svega u smislu zaštite Grada Novog Sada od visokih voda Dunava - piše doslovce u Prostornom planu.

Dokaz broj dva još je eksplicitniji. U Prostornom planu piše sledeće:

- Zaštita od visokih voda Dunava, u uslovima izgradnje HE “Novi Sad”, treba da se analizira kao potencijalna opasnost za priobalje i za teritoriju Grada Novog Sada, u toku izvođenja, u toku eksploatacije, kao i moguće posledice koje bi nastale pri nasilnom rušenju HE. Izgradnjom HE i formiranjem uspora izvršilo bi se i potapanje uzvodnih inundacionih površina. Posebno se ističe pitanje egzistencije postojećeg ribnjaka u Futogu i zaštićenog područja Begečka jama, i predlaže se da se ova područja stave van uticaja (uspora) brane.

Međutim, ovaj kataklizmatični opis, i najava neobičnog projekta hidroelektrane, nije uzbunio nikoga. Nijedan zaštitnik prirode nije pomislio da bi objekat hidrocentrale u potpunosti promenio prirodu Novog Sada i ugrozio njegovu bezbedost. Naprotiv!

A da je reč o združenom poduhvatu, potvrđuje dokaz broj tri. U Zakonu o prostornom planu republike Srbije od 2010. do 2022. godine, u odeljku korišćenje obnovljivih izvora energije i pododeljku male hidroeletrane, navedno je sledeće:

- Na osnovu rezultata 15 realizovanih predstudija izvodljivosti za izgradnju malih hidroelektrana zaključeno je da je u sadašnjim tržišnim uslovima realno očekivati izgradnju malih hidroelektrana na 5 do 10% od ukupnog broja lokacija predviđenih Katastrom malih hidroelektrana. To su pre svega Krona, Novi Sad–Bezdan, Novi Sad, Kajtasovo, Raška, Bojanići, Piskanja, Pavlica, Barje, Barje plus 5m, Tabakovac, Banjica, Dosići i Prvonek.

U istom odeljku navaedno je da su za unapređenje energetike “ključni objekti i sistemi – Dunav: povećanje instalisane snage HE Đerdap 1 i 2; korišćenje poteza nizvodno od HE Đerdap 2 u okviru HE Turnu Magurele (Nikopolje – R, BG), HE Novi Sad.

Već smo konstatovali da je zaborav neizlečiva bolest. I zato je neophodno da se podsetimo važnih činjenica koje će nam pomoći da razumemo pozadinu plana nadapača na sve što se u Novom Sadu danas gradi i planira.

Od 2000. do 2012. godine na vlasti su bile stranke DOS-a, koje su u cilju što dužeg opstanka u fotelji kreirale mrežu nevladinih organizacija koje su imale dvostruku svrhu. S jedne strane su otvarale teme za koje se mislilo da će vlastima omogućiti poentiranje u javnosti. A sa druge strane su otvaranjem jednih, relaksirale druge teme, koje vlastima nisu odgovarale. Poput gašenja fabrika i zatvaranja 800.000 radnih mesta. Prajda i otcepljenja Kosova.

Kada su usvojeni Prostorni planovi Srbije i Novog Sada, na vlasti je bila Demokratska stranka. A jedan od njenih glavnih ljudi u Vojvodini i Novom Sadu bio je Borislav Novaković, današnji najveći protivnik mosta na Dunavu, tunela kroz Frušku goru, marine na Šodrošu, i prečistača otpadnih voda u Rokovom potoku.

Dokaz broj četiri. Prostorni plan grada, koji je pisan i usvojen 2012. godine, za vreme vladavine Novakovića, i njemu bliskih NVO, decidirano navodi sledeće: 

- Međunarodna pristaništa planiraju se za modernizaciju i opremanje po svetskim standardima, kako bi Grad privukao što veći broj stranih turističkih brodova. Na Dunavu se planira postavljanje pet putničkih međunarodnih pristaništa na području grada Novog Sada i još jedan u zoni Ledinaca koji ne mora da ima međunarodni karakter. Na Kanalu DTD se planira postavljanje putničkog pristana u zoni Rumenke koji takođe ne mora da ima međunarodni karakter; Planira se izgradnja gradske marine na lokaciji u kanalu Šodroš, koji se nalazi na levoj obali reke Dunav, neposredno uz glavni plovni put. Marina je objekat nautičkog turizma specijalizovan za pružanje usluga veza, snabdevanja, čuvanja, održavanja i servisiranja plovnih objekata, pružanja ugostiteljskih usluga, usluga iznajmljivanja plovnih objekata, kao i drugih usluga u skladu sa zahtevima nautičkog turizma. U slučaju da se pojavi potreba za organizovanom školskom obukom za najmanje jednu vrstu sportsko-nautičkih aktivnosti na vodi (motonautika, jedrenje, jedrenje na dasci, skijanje na vodi, kajak, veslanje i dr.) kao i za izgradnjom objekata sa pratećom opremom za najmanje dve vrste sportskih ili rekreativnih igara (tenis, golf, plivanje, jahanje itd.), ova marina može da preraste u nautičko-turistički centar. Pristan u zoni Ledinaca može da preraste u manju marinu; - Planira se proširenje i produbljivanje Kanala Šodroš do nivoa neophodnog za optimalno i bezbedno obavljanje nautičkog saobraćaja - piše u planu, koji je DS, čiji je Novaković bio poslanik, i direktor Gradskog zavoda za izgradnju grada.

Dokaz broj pet, potvrđuje da borcima ne smetaju projekti, nego činjenica da ih realizuje neko drugi, i da oni neće imati priliku da dođu do procenata, na koje su bili sveli sve investicije. Od države, do lokala.

Prostornim planom područja posebne namene Fruške gore do 2022. godine iz juna 2004. godine (“Službeni list APV”, broj 16/04 ) planira se izgradnja tunela ispod Iriškog venca. To rešenje je ugrađeno i u gradski Prostorni plan iz 2012. godine.

I, na kraju, protestanti navode da iza njihovog protivljenja gradnji mosta stoji Evropska unija. I prilažu dokaze za to. Logičan zaključak jeste da Evropskoj uniji ne smeta most kao takav. Već joj smeta što će most graditi Kinezi. Evropska unija misli da je kineski most po zdravlje i živote Novosađana opasniji od grafitnih bombi i krstarećih raketa kojima su nas zasipali 1999. godine. Novosađani misle drugačije!

Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću