Suša prepolovila rod mente, skočila cena
Suše i visoke dnevne temperature uzimaju danak u poljoprivredi i to svim kulturama. Posle prve kosidbe u junu prinosom su nezadovoljni i proizvođači mente ili nane, dobro poznate lekovite biljke kod nas. Doduše, manji prinosi su podigli cenu kilograma mente na veliko pa će proizvođači otprilike biti na istom.
- Menta voli smenu kiše i sunca, a pošto je ove godine bilo više sunca nego padavina menta je slabo rodila – kaže za “Dnevnik” poljoprivrednik iz Padeja Nikola Božin. – Manji rod je, s druge strane, povećao cenu kilograma lekovitog bilja pa se sada nakupci utrkuju ko će više platiti. U nevolji, kada su prinosi svega 300 kilograma po jutru posle prve kosidbe. za proizvođače je to odlično jer dobijaju i 330 dinara za kilogram.
Proizvodnja mente je, kaže Božin, skup posao, kojeg prate problemi.
- Treba obezbediti dosta novca za troškove dnevnica sezonskih radnika jer se menta tri puta okopava i taj izdatak predstavlja i najveću stavku u proizvodnji. Skupa radna snaga, koje još i nema dovoljno na tržištu rada i godinama niska otkupna cena na veliko često poljoprivrednike dovodi u situaciju da budu bez zarade. Ima proizvođača koji nemaju unapred sklopljene ugovore s otkupljivačima već su prepušteni volji nakupaca, što odvraća poljoprivrednike da rade mentu – ističe Božin.
U Padeju je, kaže naš sagovornik, svojevremeno bilo i 500 jutara pod mentom, a sada na njivama tri-četiri domaćina svega 50 jutara.
Jedan od njih, Kornel Kuti, već je 30 godina u poslu s mentom i naglašava da ne pamti kada je godina, kao ova, bila loša.
– Rod je prepolovljen, po jutru posle prve kosidbe ima 300 do 350 kilograma mente, a kada je godina prosečna može da bude i do 700 kilograma - kaže .
On ukazuje da nakupci u zavisnosti od kvaliteta i plaćaju novu mentu, a kod mente se gleda veličina lista i boja.
– Ako je list sitniji i jako se zeleni, menta treba da ima dobru cenu –navodi Kuti. Posledice klime, prvo hladnog proleća pa posle suše i visoke dnevne temperatur poljoprivrednicima su na izvestan način i pomogle. Jesu bili manji prinosi posle prve kosidbe, ali je cena kilograma skočila. U proteklih deset godina kilogram mente je bio svega 200 dinara,a sada se posle prve kosidbe nova plaća od 300 dinara, pa naviše.
Koliko će mente biti u drugoj kosidbi proizvođači će znati oko 20. avgusta kada mašine ulaze u njive i kose bilje još jednom. Ali naglašavaju da u toj kosidbi uvek bude znatno manje nane. Pre desetak dana bilo je lepe kiše pa ostaje da se vidi da li će padavine pomoći proizvođačima da bude više lekovitog .bilja.
Naši sagovornici kažu da menta s njihovih oranica odlazi u preradu za čaj i destilaciju mada je menta i medonosna biljka, a od nje se može dobiti i ulje.
Departman za povrtarstvo i alternativne biljne vrste pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad trebalo bi do zime da napravi registar proizvođača lekovitog bilja na području pokrajine. Po rečima dr Milice Aćimović s Instituta, menta se gaji u gotovo svi opštinama, na manjim i većim površinama, ali preciznih podataka nema te će, kada se napravi registar, sve biti poznato.
Z. Delić