Neda Ukraden, pevačica: Muzika je terapija za probleme

Još jednom nam je svima dala lekciju o tome kako postati, opstati, a pri tome uvek biti aktuelan i u koraku sa trendovima uprkos preprekama na koje nailazimo. Iako je koronavirus utišao muziku i zaustavio celu industriju zabave, Neda je odlučilla da snimi nove pesme i obraduje svoju publiku transformišući svoj stil i pesme ponovo stavljajući sebe na novi test, koji je ponovo položila najvišom ocenom i tako opravdala poziciju na estradnom tronu. U razgovoru za Dnevnikov TV magazin Neda Ukraden ističe da album simboličnog naziva nije samo zbir 13 lepih i različitih pesama, već da je to zapis o jednom vremenu.

– To je priča o našim duhovnim, emotivnim potrebama, dilemama, strahovima. Poruka je svakako ta da samo ljubav može da nas spase i pomogne, kao i muzika, koja je i lek i terapija za mnoge probleme – rekla je pevačica Neda Ukraden na početku intervjua za Dnevnikov TV magazin.  

Kako su ljudi primili emociju novih pesama i kako ste zadovoljni prvim reakcijama?

– U ovom teškom „korona vremenu”, koje svi različito doživljavamo, nove pesme su lepo primljene i doživljene kao osveženje i odraz svih naših očekivanja - kada jednom ovo prođe da se zagrlimo, zapevamo, družimo i volimo.

Nije prvi put da ste izdali album u jednom specifičnom i vrlo teškom trenutku, ali, izjavili ste da „Jednom kada ovo prođe”, ipak nosi nešto što nikada do sada niste otpevali. Imaju li za vas ove pesme posebno značenje u karijeri?

– I posle svih ovih godina karijere i toliko snimljenih pesama i albuma, svaku novu pesmu i album biram sa velikom pažnjom i brigom i gotovo sa istim osećanjem kao da sam na početku. Visoki muzički standardi koje postavim samoj sebi sa prethodno objavljenim hitovima me dodatno obavezuju, pa sam maksimalno posvećena svakoj reči, stihu, poruci, kao i melodiji i aranžmanu i produkciji. Pravilo kojeg se držim je da mi pesme ne smeju biti ničije kopije, da ne liče na već objavljene moje ili tuđe kompozicije i da moram kao ličnost da stojim iza njih. Ovaj album ima mnogo lepih tema, stihova, poruka. Pesma po kojoj je ovaj album dobio ime, „Jednom kada ovo prođe”, gotovo kao da je autobiografska. Opisuje naše strahove, nade, očekivanja, želje. Pre svega potrebu za normalnim životom, druženjem, ljudima, muzikom, koncertima.

Pripremate autobiografiju koju ćete uskoro predstaviti publici. Šta će se to naći na stranicama vašeg života?

– Moj život, kao i moja karijera, je bogat, ispunjen  neverovatnim događajima, susretima, saradnicima, ljubavima. Svi su ti značajni događaji bili inspiracija za ovu moju autobiografiju, koja će imati dva toma. Prvi, koji opisuje moj život i događaje do 1992. godine, upravo završavam i očekujem promociju na jesen.

Vratili ste se publici posle više od godinu i po dana pauze, koliko niste pevali na koncertima zbog pandemije. Koliko vam je falila ta razmena energije sa publikom imajući u vidu da ste više puta izjavili da vam publika, pored porodice, daje snagu?

– Ne znam čoveka koji nije za ovih proteklih teških godinu dana rekao: „Jednom kada ovo prođe”. I ja sam, kao neko ko je ceo život putovao, pevao družio se sa ljudima, jedva čekala da ugledam publiku ispred sebe i da zapevamo. Nažalost, mislim da ćemo još počekati da dođemo opušteni na koncerte, bez restrikcija, strahova i ograničenja.

Godinama se transformišete - kako izgledom, tako i pesmama, pa publika od vas uvek očekuje da budete novi i da pomerate granice. Jeste li nekada zbog toga pod pritiskom?

– Nastojala sam u svojoj bogatoj karijeri sarađivati sa najznačajnijim, najpopularnijim autorima ove vrste muzike. I Đorđe Novković, Rajko Dujmić, Nikola Borota, Kemal Monteno i Kornelije Kovač dali su pečat mojoj karijeri. Ali su mi i mladi, sveži autori, poput Dušana Bačića, Branimira Mihaljevića, Franje Valentića, Nemanje Antonića dali posebnu svežinu, modernizam i potrebnu aktuelnost mojoj karijeri. Ali, uvek želim da svakom novom pesmom iznenadim i sebe i publiku.

Rekli ste da bez ostatka dajete sebe za posao i da danas sa istom energijom pevate kao i na početku karijere. Da li je to ključ za uspeh i istrajnost u poslu?

– Potpuna posvećenost svakom poslu podrazumeva totalno davanje, bez ostatka. Tako je i u ovom posebno delikatnom poslu, u kojem bi trebalo da budeš most sa mnogim ljudima, narodima i da prevaziđeš mnoga opterećenja i različite emocije. I da doneseš svojom pesmom i nastupom onu potrebnu dozu opuštenosti i zabave. Bez obzira da li ste tužni, bolesni, indisponirani. Ljudi jednostavno očekuju od svoga pevača da bude to što za njih znači zabavljač, pevač, perfomer! Poštovanje publike, zanimljive i kvalitetne pesme, kao i dobri koncerti - to je šifra dugovečnosti.

Svedoci smo činjenice da danas zahvaljujući internetu svako može da postane zvezda, ali se ne održe svi, pa na kraju ostane samo kvalitet. Tako i vi više od 50 godina suvereno vladate scenom, a da li je bilo momenata zbog kojih ste poželeli da odustanete od pevanja?

– U životu, kao i u karijeri, ima uspona i padova, lepih i ružnih momenata. Bilo je trenutaka kad sam, posle sloma zemlje u kojoj sam rođena i živela, posle strašnih gubitaka i lomova, pomišljala da odustanem od ovog lepog zanimanja, od muzike. Obrazovala sam se za neke druge stvari i ne bi mi bio problem da nađem neki posao u struci. Ali, muzika kao i publika, mi je davala posebnu snagu i motiv da nastavim.

Više puta ste govorili da vam je pesma „Zora je” pokrenula lavinu emocija već na prvo slušanje. Šta danas u vama izaziva ova pesma kada je pevate, koja je prevedena na čak 13 jezika i koja je ostala upamćena kao jedna od najprodavanijih na ovim prostorima?

– „Zora je”, od prvog trenutka kad sam je uz klavir čula, odsviranu pod sasvim drugim naslovom, je do danas ostala pesma mog života. Donela mi je mnogo priznanja, nagrada koncerata, aplauza, emocija. I danas, posle 36 godina, izvodim je sa pođednakim žarom i emocijama. Kako ja, tako i publika. Bilo gde da je pevam - u Bugarskoj, Rumuniji, Australiji, Sloveniji...

Vladimir Bijelić