Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Rajkova pećina kod Majdanpeka: Mesto skrivenog blaga (foto)

24.07.2021. 16:52 16:56
Piše:
Foto: Rajkova pećina, stalaktiti i stalagmiti/ Marina Jablanov Stojanović

Majdanpek nije samo varošica poznata po rudniku bakra, srebra i zlata – to je i mesto iznad Đerdapa koje u svojoj okolini krije prirodne lepote, arheološke lokalitete i svakako ga vredi posetiti.

Njemu nas nije privukla vlaška magija, nego legende i lepota Rajkove pećine, koja se nalazi na samo dva kilometra od ove varošice. Kroz pećinu nas je vodio Nikola Urzikić, vodič Turističke organizacije opštine Majdanpek:

– U vezi Rajkove pećine vezane su mnogobrojne priče i legende, najčešće se pominje Rajko i sa sigurnošću ne može da se kaže da li je zaista postojao. Međutim, kako postoje Rajkova reka, Rajkove livade, Rajkova pećina, čak i Rajkovo, staro rudarsko naselje – sve upućuje da ne samo da je postojao, nego i bio značajan za ovaj kraj. Ono sa čim ga najviše povezuju je skriveno blago. Zna se da su na ovim prostorima i u vreme otomanskog carstva vadili zlato i srebro iz rudnika i da su hajduci često presretali te turske karavane. Legenda kaže da je Rajko harao ovim prostorima – danju mehandžija, a noću ’ajduk, blago je skrivao baš u ovoj pećini. Priča kaže da se ono nalazi ispod mesta koje je obleženo znakom četiri prsta... 

Rajkova pećina, je bela kalcitna pećina, kakvih nema mnogo u Srbiji. Ona je po pećinskom nakitu veoma bogata: ima i stalaktita i stalagmita, draperija i stubova u izobilju. Sva ta čudesa je stvorila Rajkova reka koja zajedno s Paskovom čini reku Mali Pek.

– Pećinu je prvi istraživao geograf Jovan Cvijić 1892. godine, a istraživanje je nastavljeno tek sedamdesetih godina 20. veka, pod rukovodstvom dr Radenka Lazarevića i tek tada je u potpunosti istražena. Ovo je pećina duga oko 3.600 metara, ne spada u najduže u Srbiji, ali ima najdužu stazu za posetioce. Naime, U Rajkovoj pećini imamo dva horizonta suvi i rečni deo pećine, a mi za posetioce imamo kružnu stazu dužine od 1.400 metara. Reka i dalje utiče na promenu ove pećine i speleolozi kažu da će se u nekoj daljoj budućnosti formirati još jedan horizont – otkrio nam Nikola Urzikić.


Valja Prerast i vodopad Beli izvorac

– Pored Rajkove pećine turistima preporučujemo da obiđu spomenik prirode Valja Prerast odnosno šuplju stenu, tj. zanimljiv prirodni fenomen u obliku kamenog svoda nalik na trijumfalnu kapiju visine 44 metra, a unutrašnji luk je visok 10 metara. To je ostatak drevne pećine koja je tu nekada davno postojala i njenim urušavanje ostao je samo ovaj svod koji je i najveći u Srbiji. Zatim bih preporučio da se poseti vodopad Beli izvorac kod sela Beli izvor. Visok je 16 metara i veoma je lep, a ovaj vodopad je najbolje posetiti u proleće, jer je tada je najbogatiji vodom i sve je penušavo bele boje – otuda mu i ime Beli izvorac – objasnio nam je vodič TOO Majdanpek Nikola Urzikić.


Ova pećina je i stanište slepih miševa, ali samo preko zime. Biolozi su pobrojali 23 vrste od 31 koliko živi na teritoriji Srbije.

– Osim tih, ne baš omiljenih sisara, ovde ima 11 vrsta insekata i u reci se mogu videti i daždevnjaci. Ono što smo primetili je pojava i mahovine na pećinskom nakitu – čim ima malo vode i svetla – eto i života! Zato se svetlo gasi čim se napusti pećina, da utiče na izgled nakita – rekao nam je Urzikić.

Prolazeći kroz pećinu nailazimo na dvorane zanimljivih imena kao što je Koncertna i Ježeva, Kristalna, salu stećaka, Zimsku bajku, a prolazimo i pored Malih i Velikih orgulja, Belog medveda… Divimo se pećinskom nakitu i čudima koje priroda samo može da stvori.

– Sve ove lepote je stvorio kalcit ili narodski rečeno kamenac. Kalcit je osetljiv na temperature i zato upozoravamo posetioce da ništa ne dodiruju rukama da bi bio i dalje blistavo beo, inače potamni. S druge strane, nakit u samoj pećini i dalje raste što se može videti na stalaktitima sa kojih voda kaplje i stalagmitima na koje te kapljice talože kalcijum karbonat. Na osnovu alaliza vode, preko kojih se prati koliko nakit raste, znamo da je u proseku potrebno od 100 do 300 godina da se formira jedan kubni centimetar nakita! Pod svetlošću pećinski nakit svetluca – to je zato što su kristali kalcijum karbonata zaista svetlucavi, ali ukoliko bi se neki deo nakita izneo iz pećine – gubi tu osobinu. Ovde je najlepši i treba tu i da ostane!

Mada legenda o skrivnom blagu Rajkove pećine postoji – niko ga još nije našao. Čini nam se da je ova pećina i nakit u njoj u stvari to pravo bogatstvo. Vredi je posetiti, ali i mnoge druge lepote ovih predela. Istok Srbije je i dalje zagonetan kraj, koji kao da čeka da dođete i da ga otkrijete.

Tekst i foto: Marina Jablanov Stojanović

Piše:
Pošaljite komentar