Ninine mustre: Sporazumi
Kada sam prvi put pročitala knjigu „Četiri sporazuma“ Don Miguela Ruiza, činilo mi se da ništa lakše ne postoji.
Lepo tokom života poštuješ ta četiri sporazuma koja sa sobom uspostaviš i život teče neometano i lepo. I sve bi tako zaista i bilo da se nije pojavio jedan mali problem: kako se setiti da u svakom trenutku živim u skladu sa tim sporazumima?
Prvi sporazum glasi: „Besprekorno koristite svoju reč“ i to mi se činilo kao veoma lak zadatak. I jeste lako sve do trenutka kada me nešto pomeri iz redovnog stanja svesti. Evo baš juče mi je izletelo jedno „budalo“ bahatom vozaču trotineta koji mi je presekao put i umalo me oborio sa bicikla.
Nakon nekoliko minuta uzbuđenog gunđanja i razvijanja scenarija šta je sve moglo da mi se dogodi, stidljivo se odnekud iz dubine bića pojavio glasić koji mi je rekao da te snažne vibracije koje proizvode moje misli i reči nikako ne idu meni, niti bilo kome drugome u prilog. Udahnula sam duboko, i pustila te ozlojeđene misli i reči da se istope i pretvore u zahvalnost što je sve dobro prošlo.
Drugi sporazum „Nemojte ništa shvatati lično“ takođe sam mogla da primenim da sam ga se setila. Ko zna zbog čega je taj momak žurio? A možda je i prvi put stao na trotinet, pa se malo zbunio i unervozio ne znajući da ga kontroliše. Ništa to ne opravdava bahatost, ali nije on meni lično ništa nažao želeo da uradi. Da je želeo, uradio bi, ne bi me za dlaku promašio.
Treći sporazum je „Nemojte stvarati pretpostavke“ i da sam ga odmah bila svesna, ne bih dozvolila da mi misli o bahatosti, bezobrazluku, nepoštovanju i bezobzirnosti preplave čitavo biće i da sva pozelenim od ljutnje. Dakle, sve moje pretpostavke su u startu bile negativne, a možda ni jedna nije tačna, to ne mogu da znam. Ali sam ipak nešto pretpostavila i žestoko se najedila. Četvrti sporazum „Uvek učinite sve što možete“ sam donekle ispoštovala, jer sam se automatski sklonila nespretnom vozaču sa puta. To je bilo najviše što sam mogla, da ne bih bila povređena.
Vežbanje primenjivanja ova četiri sporazuma bi trebalo da bude svakodnevno i u svim situacijama. Odlučila sam, kada god se malo u toku dana umirim, a često to radim: zastanem, osetim kakav mi je osećaj u telu, ispravim se, nekoliko puta lagano i dugo udahnem i izdahnem prateći pažnjom svoj dah, ja ću da provučem neki od događaja tog dana kroz sva četiri sporazuma i da proverim u kojoj meri sam ih se pridržavala.
Verujem da je to dobra mustra za proširenje sopstvene svesnosti o tome kako reagujem na razne životne okolnosti. Moja reakcija na bilo šta što mi se događa određuje kakva će mi biti osećanja, misli i šta ću izgovarati u vezi sa tim događajem. Tek te moje reakcije određuju kako će mi kasnije tokom dana biti. Što su moje reakcije nesvesnije, posledice su štetnije. Ova četiri sporazuma mogu da pomognu u osvešćivanju, samo je bitno da ih se setim, da biram reči, da ne shvatam stvari lično, da ne stvaram pretpostavke i da uvek učinim sve što u datom trenutku mogu. Probala sam, dobar je osećaj.
Nina Martinović Armbruster