U novosadskom sudu najezda sudskih predmeta o nestalim bebama
Po zahtevima za utvrđivanje činjenica o nestalim bebama ima trenutno 99 predmeta u radu u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije novosadskog Višeg suda.
Bilo ih je i desetak više u početku pokretanja ovih procesa., a lane je od marta postupalo samo dvoje sudija, koji su prošle specijalističku obuku za ovu materiju. U međuvremenu je još četvoro delilaca pravde pomenutog odeljenja prošlo obuku, pa sada svi oni postupaju u ovim postupcima.
Po rasporedu suđenja, velik je broj ovih predmeta u julu, ali su oni, za sada, zatvoreni za javnost.
Kako nezvanično saznajemo, nemali broj učesnika na ročištima, koja su nabijena emocijama, a neretko i potocima suza, traže da predstavnici javnosti, odnosno novinari budu prisutni u sudnicama. Ima i postupaka u kojima su roditelji podneli odvojene zahteve za utvrđivanje činjeničnog stanja, pa su oni na kraju spojeni i završili su na navedenoj brojci s početka teksta. Do sada je okončan jedan predmet.
- Ta ročišta su u fazi zakazivanja saslušanja stranaka - kaže za “Dnevnik” sudija Posebnog odeljenja Ana Stamenić. - Predlagači uglavnom predlažu velik broj svedoka. Oni dostave dokumetaciju kojom raspolažu i koju su prikupili uglavnom tokom godina. Inače, u ovim slučajevima koji se vode u celoj Srbiji, a u Novom Sadu za područje Apelacionog suda, nema dvostranačkog postupka. Prisutni su predlagači i njihovi punomoćnici, koji im i mogu biti dodeljeni ako ih nemaju. I pored dokumentacije, Sud se ipak obraća službama i organizacijama za koje smatra da bi mogle pridoneti utvrđivanju činjenica o statusu nestalih beba.
Ona navodi da da su stranke u pomenutim postupcima roditelji ili, u slučaju njihove smrti, najuža rodbina. Radi se o vanparničnom postupku, a ne o krivičnom. Ako se utvrdi činjenica o smrti, utvrđuje se gde se telo nalazi, ako se to ne može utvrditi, onda se konstatuje da se to ne može utvrditi, ni status smrti ni status života, na osnovu dokumentacije, dokaza i iskaza ispitanih svedoka.
Do sad su salušavani samo predlagači, bez svedoka. Radi se o tome da roditelji prvi put dobijaju priliku da ih neki državni organ i Sud sasluša i da kažu na koga i šta sumnjaju. Na primer, nepoštovanje protokola, zavođenje pacijenta, izdavanje potvrda o smrti, upisivanja činjenica o smrti u lokalnim samopravama, graškama policije, nepravovremnim upisivanjem podataka, mestima sahranjivanjima tela, kremiranjima bez saglasnosti roditelja.... Do sad se o ovoj stresnoj temi raspravljalo na nivou radnih grupa, odbora, udruženja, zaštitnika građana...
- Za najveći broj predmeta, možda i 99 odsto, mi zasad nemamo gotova veštačenja niti “sazrele predmete” za presuđenje. U tri predmeta, od navedenih 99, pronađeni su takozvani parafinski kalupi za DNK analize. U jednom predmetu je Biološki fakultet u Beogradu ocenio da materijal nije podoban za analizu - objašnjava naša sagovornica.
Ona navodi da se najstariji predmet odnosi na dete rođeno 1965. godine, a da među najmlađe predmet spada onaj za nestalu bebu iz 2001. godine.
- Sud može, u slučaju da je izvršeno krivično delo, bez obzira na to što se ovde radi o vanparničnom postupku, da sastavi krivičnu prijavu i obavesti Tužilaštvo. Najveći broj predlagača se već ranije i obratio, paralelno s ovim postupcima, Tužilaštvu i podnosili krivične prijave, pre stupanja na snagu novog zakona, a odnosile su se mahom na otmice dece, ali i druga krivična dela. Sad to može da se kvalifikuje na drugi način, kao trajno delo otmice, za koju nije nastupila zastara - navodi sudija Ana Stamenić.
Na kraju, epilog u ovim predmetima može biti takav da Sud donese tri različita oblika rešenja, da utvrdi činjenice o smrti i gde se telo nalazi, da konstatuje da ne može da utvrdi činjenice o smrti ili da utvrdi da je dete živo i gde se nalazi.
M. Vujačić