Ograničen broj mesta u Egzitovom kampu na Štrandu

Ove godine kapaciteti su, ipak, ograničeni, te će najlepša plaža Dunava u kampu imati 750 mesta umesto 5.000, koja su tradicionalno postavljana ranijih godina i biće otvoren do 13. jula. Kako kažu organizatori, kapacitet kampa je već popunjen i nije moguće kupiti ulaznice.

Ulaz je omogućen isključivo onima koji poseduju festivalske narukvice i važe iste stroge mere kontrole, poput onih koje su obavezne za sam ulazak na festival. To podrazumeva proveru Digitalnog zelenog sertifikata i pokazivanje negativnog brzog antigenskog testa za domaću publiku, odnosno PCR test ili drugi dokazi o vakcinaciji s kojima su strani državljani ušli u Srbiju. Unutar prostora kampa pojačani su uslovi za održavanje lične higijene i čistoće, a sve to u cilju bezbednosti i prevencije širenja kovid–19 infekcije.

Ekipa “Dnevnika” je oko podneva posetila Štrand, ali Egzit kamp je još uvek bio pust, iako su njegova vrata otvorena oko 10 sati, a sva mesta rasprodata. Jedini posetioci koje smo u tom momentu zatekli kako pokušavaju da montiraju šatore su Horhe Garsija iz Španije i Bugarke Ana Anastasijeva i Marija Vasiljeva.

- Nisam uzbuđen još, čak šta više, razočaran sam – žali nam se Horhe. – Otkako smo došli, samo neke neprijatnosti, tako da još nismo stigli da se opustimo i počnemo da uživamo u čarima ovog predivnog ambijenta u kom se nalazimo. Prvo su nas izbacili iz hostela koji smo rezervisali i platili, a nismo dobili objašnjenje zašto. Zatim smo došli do kampa ujutru oko osam, jer nam je rečeno da se tada i otvara, međutim rekli su nam tek od 10, te milsim da je sve malo nespretno organizovano.

Kako kaže Marija Vasiljeva, osoblje koje je tu da im učini boravak prijatnijim i lepšim zaista je divno, svi daju sve od sebe, ali niko neće da prihvati odgovornost. Istina je da su vrlo uzbuđeni zbog festivala, ali su izrevoltirani neorgnizovanošću.

- Kada smo trebali da zamenimo novac za tokene za piće i tu smo imali šetanja i cimanja, jer niko nije odmah znao da nas uputi na pravu adresu – priča Vasiljeva. - Sada nam je jedina briga gde ćemo sa našim stvarima, pošto nam kažu da sve može da se ostavi, ali ako nestane, niko ne snosi odgovornost.

U suštini, iako je početak bio buran, sve troje su se složili da, kada su već sedam dana tu Novom Sadu, iskoristiće da vide sve lepote našeg grada za koji su čuli sve najlepše.

Kako smo čuli, najveći broj onih koji su kupili karte za kamp tek treba da pristignu, da se smeste u postavljene šatore.

I. Bakmaz