Biramo najlepšu baštu: Sanjin cvetni raj u Kovilju

Sanja Petrović živi i radi u Novom Sadu, ali se, kako kaže, njen raj, u vidu porodične kuće i bašte, nalazi u Kovilju. Veliki je zaljubljenik u cveće, a u bašti, koju zajedno sa ocem uređuje, vlada bogatstvo ukrasnog i začinskog bilja, voća i povrća.

- Mnogo volim cveće, otac i ja sve održavamo zajedno – otkriva Sanja. – Naročito volim začinsko bilje, njega imam dosta. Najviše je bosiljka, žalfije i lavande, nedavno sam zapatila selen, imam i neven, koji je izuzetno lekovit, nanu, ruzmarin... Inače, pravim različite sokove i pijemo ih tokom celog leta. Imam tri rođena brata i svi se porodično okupljamo u kući u Kovilju, a naša deca posebno vole te sokove, navikli su na njih i uopšte ne piju kupovne, samo “tetkine” – tako ih zovu. Imam i bogatu limun-travu, koja pojačano buja tokom cele godine. Ona se u sve petlja, pa su sokovi od začinskog bilja s njom u kombinaciji.

Ljubav prema cveću je, kaže, genetska. I majka i baka su ga volele i gajile, pa je i ona u svemu tome otkad zna za sebe.

- U tinejyerskim danima sam u svojoj sobi gajila cveće, a sad je svuda oko mene, pa i u kancelariji firme koju imam – navodi Sanja, koja se bavi knjigovodstvom i uz osmeh priznaje da baštenski raj porodične kuće u Kovilju ne bi ni napuštala, da ne mora da radi. – Bez cveća ne mogu. Kad uđem u baštu, izgubim osećaj za vreme, a ništa mi nije teško.

Kad je reč o ukrasnom delu, zastupljeni su dragoljubi, begonije, hortenzije, muškatle... Cvetni aranžmani kreativno su uklopljeni i u nesvakidašnje detalje poput starih zaprežnih kola i bicikla, a mali đeram s bunarom obično krase pištike.

- Volim cveće koje cveta, zapravo cvet sam po sebi, ali imam jedan omiljeni – baštenski hibiskus, koji cveta sad u julu i izraste u zeleni grm sa ogromnim crvenim cvetovima, nestvarno nešto – ističe Sanja. – Postoji i vrsta kaktusa, koju zovu Bogorodičina ruža, cveta belo i crveno, i isto je tako jedan starinski cvet, koji je teško naći. Volim boje.

Sanja je čak i u gradu deo pred zgradom u kojoj živi, u dogovoru s komšijama, oplemenila zelenilom i cvećem. Zasadila je ruže i četiri lipe.

- Nije teško zasaditi poneko drvo i ulepšati i sebi i drugima ambijent u kojem žive. Mislim da je lepše, kad otvoriš prozor, da ugledaš drvo umesto smeća. Ali i ta kultura se nosi iz porodice. Ja sam svu decu naučila da sade biljke i brinu o njima. Imamo i pse koje smo naučili da čuvaju cveće, tako da nikome ne dozvoljavaju da ih gazi ili uništavaju. Svoje cveće obožavam i ono to oseti, energija je uzajamna. I u hrišćanstvu je cveće predstavljeno kao vrsta molitve. Bez obzira na sve što se događa i što nas okružuje, za mene je cveće molitva za bolje čovečanstvo – poručuje Sanja Petrović.

B. Pavković