VISOKE TEMPERATURE OPASNE PO ZDRAVLJE Kako izdržati vrućinu

Izuzetno visoke temperature, kakve imamo ovih dana, mogu da dovdu do pregevanja tela, odnosno da izazovu toplotni udar.

Ovo stanje može jednostavno da se reši, ali postoje situacije i kada toplotni udar može životno da ugrozi ljude,  stoga u vrelim letnjim danima i noćima treba jako voditi računa o rashlađivanju.

Lekari objašnjavaju da je toplotni udar iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog, često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi i temperaturu održi u normalnim granicama. Nastaje usled ekstremno visoke temperature vazduha, odnosno usled pojave toplotnog talasa.

Lekari preporučuju svima da rashlade telo i piju dovoljno tečnosti; da piju redovno negaziranu običnu ili mineralnu vodu i niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera. Nije preporučljivo piti jako rashlađene napitke. Samo za osveženje u ustima može se rastopiti jedna ili dve kockice leda. Dehidracija od vrućina može da se izbegne uzimanjem razređenog soka kao što je limunada, i to odrasli svakih jedan do dva sata, a deca svakih 15 do 20 minuta po jednu do dve kašike ili gutljaj vode. Ne treba da se čekana osećaj žeđi da bi se povećao unos tečnosti, pogotovo kod starijih osoba koje imaju slabiji osećaj žeđi.

Savet lekara je da se izbegava boravak na suncu u periodu od 10 do 17 sati, naročito deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i bolesnici s hroničnim bolestima. Preporučuju tuširanje ili kupanje u mlakoj vodi, a druga mogućnost je zamotati se u hladne i mokre peškire ili se rashladiti mokrim sunđerom, kupkom za noge, i sl.

- Nosite laganu, široku i svetlu odeću napravljenu od prirodnih materijala. Ako idete izvan kuće stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare, a korisna su zaštita od direktnog sunca i kišobrani i lepeza za rashlađivanje vazduha. Koristite laganu posteljinu, po mogućnosti bez jastuka kako bi izbegli akumulaciju toplote od tela. Jedite češće male i što tečnije obroke. Izbegavajte hranu bogatu belančevinama. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, tzv. smutije ili skuvajte laganu supu, koja će organizmu vratiti izgubljene minerale, vitamine i elektrolite - savetuju lekari.

Ako stan ili kuću ne možete držati rashlađenim, provedite dva do tri sata dnevno u hladnom prostoru (npr. u rashlađenoj javnoj zgradi). Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana. Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno raditi, činite to u najhladnije doba dana, što je obično rano ujutro u periodu od četiri do sedam sati ujutro i posle podne nakon 17 sati. Potražite senku. Ne ostavljajte decu niti životinje u parkiranom vozilu.

- Naročitu brigu treba posvetiti novorođenčadi i maloj deci. Za njih treba koristiti zaštitna sredstva s najvećim faktorom, većim od 30, i obući ih u laganu odeću koja će ih takođe štititi od UV zraka.

Važno je i da se rashlad dom. Idealno bi bilo sobnu temperaturu održavati ispod 32 stepana Celzijusa danju, a 24 stepena noću. To je posebno važno za decu, osobe starije od 60 godina ili osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima. Trebalo bi da se koristi hladniji noćni vazduh da rashladite svoj dom. Ako je moguće, otvoriti sve prozore ili podići roletne tokom noći i ranih jutarnjih sati, kada je spoljašnja temperatura niža. Danju držati zatvorene prozore i spuštene roletne, naročito one koji su okrenuti prema suncu. Ugasiti sva veštačka svetla i isključiti što je više moguće električnih uređaja u svom domu.

- Stavite draperije ili tende na prozore koji dobijaju jutarnje ili poslepodnevno sunce. Rasprostrite mokre peškire da rashladite vazduh u prostoriji. Ne zaboravite da se time povećava vlažnost vazduha. Ako imate klima-uređaj, zatvorite vrata i prozore da ne trošite više energije nego što je potrebno. Podesite temperaturu tako da ne bude niža od 7 stepeni od spoljašnje. Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura vazduha iznad 35 stepeni Celzijusa, neće sprečiti teškoće vezane za velike vrućine. Pomoći će, međutim, bržoj izmeni vazduha kada u večernjim satima cirkulacijom svežeg vazduha rashlađujete svoj dom - predlažu lekari.

Važno je piti dovoljno tečnosti, jer znojenjem gubimo više tečnosti, čime dolazi do dehidracije i povećanog viskoziteta krvi, što može izazvati trombozu, moždani udar ili infarkt srca.     

LJ. Petrović